Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба је представљало политичко представништво оних Словенаца, Хрвата и Срба који су живели у Аустроугарској. Створено је октобра 1918. године у Загребу.
Након пробоја Солунског фронта, са приближавањем српске и савезничке војске, југословенски оријентисани политичари у Хабзбуршкој монархији су основали Народно вијеће. Вијеће се залагало за уједињење свих Словенаца, Хрвата и Срба у независну демократску државу.
19. октобра 1918 године, Народно вијеће је одбацило манифест аустријског цара Карла о организацији монархије као савезне тријалистичке монархије и прогласило уједињење свих Јужних Словена у једну државу. Десет дана касније, Народно вијеће је прекинуло све односе и везе са монархијом. Хрватски сабор је поништио односе Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације са једне и Краљевине Угарске и Царевине Аустрије са друге стране. Тада је проглашена и неважећим хрватско-угарска нагодба из 1868. године.
У Декларацији је изражен захтев за оснивањем потпуно самосталне и независне јужнославенске државе. Тиме је Народно вијеће СХС-а потпуно преузело целокупну власт, прогласивши се јединим чиниоцем који може водити државноправну политику. Народно веће СХС је 19. октобар 1918. године, одбијајући понуду цара и краља Карла I о федерализацији аустријског дела Монархије, објавило да »од овог часа, опуномоћено од свих народних странака и група, преузима у своје руке вођење народне политике«.