Узнемиравање на интернету

Комуникација, пословање и функционисање друштва уопште – све то је постало практично немогуће без интернета. Данас је тешко наставити школовање или пронаћи посао без знања рада на рачунару, а деца, као неко ко се лако прилагођава новим технологијама, представљају групу корисника интернета која најбрже расте.

Фото: Pixabay

Истраживања показују да је свако 5. дијете које користи интернет доживјело различите врсте злоупотребе и непријатности, од чега су најчешће порнографија, ширење разних информација и садржаја штетних за децу, што доводи до превара, обмана, говора мржње, разних облика дискриминације и нетолеранције. Осим тога, на интернету постоје и анонимни сајтови иза којих стоје криминалистичке групе које делују потпуно легално, а уствари се баве продајом наркотика, оружја, трафикингом, дечијом порнографијом и проституцијом.

Министарство просвјете, науке, културе и спорта значајну пажњу и велики број активности усмјерава ка овој проблематици. На Школском порталу налази се страница о безбједности деце на интернету. Овде се налази низ упутстава у смислу потребних знања, информација, директна помоћ у ситуацији када до детета дође порука нелегалног садржаја или кад се деси cyber инцидент.

Деца и родитељи овде могу пријавити нелегални садржај којим се на интернету угрожавају права, здравље и достојанство детета. Пријава се подноси на једноставан начин – попуњавањем електронског формулара. Опција “Храбро сандуче” омогућава да се све врсте злоупотребе деце на интернету пријаве инсититуцији Заштитника људских права и слобода у Црној Гори.

Уколико је дошло до cyber инцидента који се тиче веб сајта, налога на друштвеним мрежама, крађе идентитета, онлајн преваре и слично, постоји опција да се и то пријави. Пријава нелегалног садржаја или рачунарског инцидента се пријављује CIRT – тиму за одговор на рачунарске инциденте.

Фото: Pixabay

Ако се насиље одвија на некој друштвеној мрежи, било да је Facebook, Instagram или данас најпопуларнија мрежа међу младима, ТikTok, треба размислити о томе да се насилник блокира и његово понашање формално пријави самој мрежи. Компаније које управљају друштвеним мрежама дужне су да штите своје кориснике. Од користи може бити и да се прикупе докази – текстуалне поруке и снимци екрана са објавама на друштвеним мрежама. Тако можеш доказати шта се дешавало.

Када је у питању најмлађа, а уједно и најпопуларнија мрежа међу младима, ТikTok, не можемо а да се не осврнемо на недавни случај са девојчицом из Будве која је била жртва малтретирања на поменутој друштвеној мрежи. Првенствено је направљен лажни налог под њеним именом, где се објављивао вулгаран и непримјерен садржај. Након тога су уз број њене мајке и слику девојчице објавили да је нестала, а она је све вријеме била код куће. Међутим, ту се прича није завршила већ су наставили да објављују разне информације о кретању девојчице, снимана је како прелази улицу, а за то вријеме је њена породица наставила да добија пријетње да ће она стварно нестати, да јој неће помоћи ни полиција, она ће већ бити у њиховим рукама. Вјерујемо да вам ово звучи застрашујуће.

На Facebooku постоји водич који те може упутити у поступак рјешавања проблема насиља – шта је потребно учинити ако уочиш да је неко жртва насиља. На Instagramu је доступан и водич за родитеље, с препорукама за родитеље, старатеље и одрасле особе од повјерења о томе како се понашати у случају дигиталног насиља, а постоји и посебна страница на којој се можеш информисати о безбједносним алатима. Осим поменутог, Instagram нуди и могућност коришћења алата под називом Restrict (Ограничи). Тај алат ти омогућава да дискретно заштитиш свој налог, без потребе да икога блокираш (уколико ти то изгледа исувише грубо).

Фото: Pixabay

Осим поменутих начина помоћу којих се можеш заштити, не можемо а да не поменемо неке “стандардне” мјере заштите и сигурности на Интернету.

Пазите какав садржај дијелите – Избјегавајте објављивање личних и повјерљивих информација као што су: е-маил адреса, број телефона, адреса становања, бројеви картица, пинови, лозинке, имена деце и слично. Попуњавање разних образаца које вам траже личне податке треба избјегавати јер неријетко иза њих стоје злонамјерни корисници који могу искористити ваше податке. Такође, избјегавајте да дијелите информације о томе када сте на одмору или неком излету. Употријебите могућност којом ћете ограничити приказ садржаја који прегледате или објављујете. Садржај тиме постаје видљив само вашим пријатељима, прије него свим корисницима те друштвене мреже односно интернета.

Користите мало сложеније лозинке – Ово је веома важна мјера заштите. Уколико користите што сложеније лозинке, поготово када су у питању друштвене мреже и е-маил, на тај начин штитите своје податке и они су на сигурном. Када кажемо “мало сложеније лозинке” мислимо на то да користите дугачку комбинацију великих и малих слова, бројева и знакова. Пожељно је да не користите исту лозинку за све ваше налоге које користите. И не заборавите, само ви треба да имате приступ истим!

Водите рачуна шта отварате

Често вам се дешава да добијете линк до неке интернет странице од непознате особе? Може бити ријеч о вирусима који су испрограмирани тако да је потребан само клик и ви сте допустили вирусу да уђе. То посебно може бити опасно јер сте на тај начин омогућили некој трећој страни неометани увид у све податке које имате на уређају, чак и да преко тих података уђе у ваше интернет рачуне и промијени лозинку. Зато, прије него што кликнете на било какав линк, размислите два пута.

Пазите ко су вам “пријатељи” на друштвеним мрежама

Уколико некога не познајете лично али се дружите преко неке друштвене мреже, посебну пажњу обратите на таква дописивања и никако немојте брисати ни једно ћаскање. Никада не знате ко је иза тог налога и зато снимци екрана или цијело ћаскање може бити корисно у прикљупљању доказа, у случају узнемиравања, пријетњи или тзв. cyber-bullying-а.

Фото: Pixabay

Кад смо код овог последњег, имај на уму да је од скоро доступна и опција Vanish на Instagramu и Facebooku, а која баш и не иде у прилог овој причи. Vanish моде омогућава да на овим друштвеним мрежама шаљеш текстуалне и гласовне поруке и фотографије које ће нестати оног момента када буду виђене и прозор за дописивање затворен. То значи да кад их онај коме су поруке упућене види и затвори „прозорче“, тог тренутка се бришу.

Сигурни смо да ћете после ове приче знати да препознате узнемиравање на интернету и оно важније – да ћете знати како да реагујете на исто, коме да се обратите и на које начине се можете заштити.

Извор: Вијести

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest