Прије шест година, у Подгорици, под слоганом ,,Слобода тражи људе“, почеле су највеће демонстрације против режима Мила Ђукановића. У организацији Демократског фронта, на Крстовдан 2015. године, на хиљаде грађана одлучило је да крене у борбу за слободну Црну Гору, каква до тада, а ни после тога није виђена, саопштили су из овог политичког савеза.
– Те вечери, испред скупштине Црне Горе формирано је шаторско насеље, као симбол слободе и територије са које се пружао отпор. Двадесет дана трајао је тај упорни и бескомпомисни отпор, који није заустављен ни бруталном употребом силе од стране режима, ни пендрецима, ни сузавцима, ни бојним отровима, ни шок бомбама…17, 18, 24. октобар, остали су упамћени као симболи слободе, али и као примјери како се један диктаторски режим обрачунавао са сободним грађанима, како су банде Мила Ђукановића и Веселина Вељовића, заједно са окорелим криминалцима и мафијашким клановима, покушале да сломе ДФ и слободну Црну Гору – подсјећају из ДФ-а.
Наравно, како истичу, нису успјели, јер ДФ нико не може сломити и поразити, и ми смо и након свега наставили.
– И након 24. октобра и тровања, пребијања и сакаћења грађана, услиједило је на десетине и десетине нових протеста ДФ-а. Још увијек нико није одговарао за злоупотребу полиције и употребу силе на тим протестима, а ми ћемо свакако бити упорни да се све истражи и одговорни приведу правди, јер се радило о уредно пријављеним скуповима. Наравно, нама је јасно да су налогодавци напада на мирне грађане Мило Ђукановић, Веселин Вељовић, Душко Марковић…- додају.
Како су истакли, режим је против ДФ-а употребио све што је могао, монтирани су судски процеси против лидера и функционера ДФ.
– Наши људи су невини лежали у затвору, на стотине кривичних и на хиљаде прекршајних пријава је поднесено против наших функционера и активиста, а тужилаштво, судство и полиција претворени су у базе из који се кретало у борбу против ДФ-а…али, не можете сломити људе који су одлучни, храбри и истрајни… Многи од наших сабораца више нису са нама, али су оставили неизбрисив траг и остали упамћени као непоколебљиви борци за слободну Црну Гору и, нажалост, нису дочекали 30. август и промјене за које су изгарали – наводе они.
Напомињу да настављају борбу.
– Оно што је била идеја 30. августа, јо ш увијек није остварено, између осталог и због тога што процесима, част изузецима, управљају они који нису били дио великих борби ДФ-а против бишег режима. Режим је пао, али није још оборен, побједа још није у рукама народа и оних који су највише дали у борби против диктатуре – додају из ДФ-а.
Како истичу, када остаци бившег мафијашког режима покушавају да покраденим парама организују неке демонстрације и заштите опљачкано благо, је да је на челу протеста ДФ увијек стајало руководство Демократског фронта и преузимало одговорност за све што се дешавало.
– На свакој пријави скупа стајало је име Андрије Мандића, Небојше Медојевића и Милана Кнежевића, као и других наших функционера. Данас, Мило Ђукановић не смије да стави свој потпис на пријаву скупа на Цетињу, као ни овога који су данас отказали, што довољно говори и о њему и о онима другима који стоје иза ових протеста. Протести ДФ-а који су почели 27. септембра 2015. године, били су подстрек и за све друге будуће акције против диктатуре Мила Ђукановића, а свој финиш су имали у побједи 30. августа прошле године. Сви они који су тих дана и мјесеци били у истом фронту са нама треба да су поносни због тога што су били дио историје и борбе за слободну Црну Гору. Слобода тражи људе – закључују из ДФ-а.