Ова блесава игра фудбала фићама, заиста се одиграла пред пуним трибинама Ташмајдана 14. маја 1978. године. Љубитељи најважније споредне ствари на свијету и аутомобилизма имали су пред собом забаву из снова. А на терен су изашли возачи ФК “Црвене звезде” и ФК “Београд”.
Гомила малих “фића” гони једну фудбалску лопту по блатњавом терену.
Подијељени су на црвене и бијеле. Лудачка игра се захуктава. А фиће заправо нису “мале”, нити је ријеч о каквим играчкама, макетама, како то на први поглед дјелује, већ је лопта огромна.
“Фудбалери” који су се нашли у фићама сигурно су се и те како презнојали. Требало је одиграти утакмицу, изборити се с противником и, наравно, дати што више голова. Олакшавајућа оконост је што нису имали голмана, а то би, ипак, било превише за овако импровизовану партију. Али су имали судију.
Свака екипа бројала је по четири аутомобила. Публика од око 1.500 навијача је била толико одушевљена да није престајала са аплаузом. Аутомобиле је обезбиједила аутошкола “Црвени сигнал” која је “фиће фудбалере” претходно расходовала из употреб након што се на њима обучило много генерација возача, прешавши на њим по београдским улицама стотине хиљада киометара…
Гол није било лако дати
Увијек би се нашао неки фића који би улетео и одбранио ударац. А било је и комичних промашаја, па и статива. Шкрипа кочница и звук убрзања указивали су на то да се играчи неће предати до последње капи горива. Игра је заиста имала смисла, било је, наравно, и голова, а дешавало се и да лопта остане заглављена између два четвороточкаша.
Интересантно је да су возачи били толико спретни да су се, бар судећи према забележеним кадровима, успјешно клонили “фаулова”, односно судара. Циљ је био не да се по сваку цијену да го, већ и да се докаже возачко умјеће. Ипак, нормално, ријеч је о спорту гдје контакт некада не може да се избјегне, па су тако и фиће након утакмице морале да иду на опоравак код лимара. Али, ништа озбиљно.
Резултат је био 8:7 у корист “Црвене звезде”.
Ово, наравно, није био наш изум. Наравно да је у свијету било љубитеља фудбала и страствених возача. Тако је још тридесетих година Њемац, иначе рели возач, по имену Карл Каплер осмислио овај “ауто-фудбал”. На овај подвиг се помало заборавило, али се седамдесетих година идеја враћа на велика врата у Бразилу, када су на стадион умјесто фудбалера ушли аутомобили, а умјесто фудбала заиграо се “ауто-бол”.
Идеја да се таква утакмица одржи и у Београду, показала се као одлична забава, која се још као легенда препричава међу онима који памте “нека боља времена”. Али, ништа не би било без спонзора, чак и у социјализму. Лопта је на себи носила знак Робне куће “Београд”.
(невјероватне чињенице)
Ovaj što je napisao ,,pred punim tribinama“ neka dobro pogleda sliku koju je objavio.