Интернационални сајам књига 2021. који је седму годину заредом окупио велики број читалачке публике и љубитеља писане ријечи, завршен је синоћ, 10. октобра. У оквиру посљедњег, петог дана, кроз разговоре у пратећем програму, представљено је стваралаштво домаћих и регионалних књижевника и нове публикације рецентних аутора са ових простора.
Гошћа сајма била је преводитељка и професорица на Универзитету у Бечу, Маша Дабић која је у контексту ове теме казала да је одлука о бављењу преводилиштвом био сплет случајности, а не њен први избор, посебно се осврнувши на специфичну област којом се бави, а то је превођење психотерапије. У разговору са Јеленом Кнежевић, казала је да је из тог искуства настао њен роман „Губици трењем“ који је ушао у најужи избор за за аустријску књижевну награду за дебитански роман. Роман се бави проблемом вриједности и достојанства човјека, које је постало актуелно са избијањем избјегличке кризе 2015. године.
Истичући да је преводилачки посао константна динамика у покрету, казала је и да сваки човек расте у језичко комплексној атмосфери, па и онај који никад није учио неки страни језик, јер језик није само оно што је у рјечнику.
О социолошко – историјској студији под називом ,,Европска крајња десница” која истражује појаве и токове развоја крајње деснице након Другог свјетског рата мр Јанко Љумовић разговарао је са аутором проф.др Јовом Бакићем и Зораном Хамовићем директором издавачке куће “Клио” и уредником едиције “Агора” у оквиру које је објављена поменута студија.
Аутор је навео да је главна метода при изради књиге морала бити упоредна историјска анализа, тј. основна јединица анализе су биле политичке странке крајње деснице. Он је, поред тога, казао да се из пораза љевице, могу извући бројне поуке. Сваки пораз је како истиче, у том смислу “љековит” јер нам омогућава да се лакше боримо, постајући свјесни проблема. Он је указао и на тренд да се о повратку фашизма у посљедње вријеме говори кроз замјену теза, приказујући га као прикривени нацонализам. Кад је ријеч о популизму, аутор одбија тај појам, јер је по његовом мишљењу помодан и служи више за политичке битке и заправо се, преко тог појма, веома лако релативизује фашизам.
Директор издавачке куће “Клио” Зоран Хамовић се осврнуо на издаваштво наводећи да књиге ,,не служе ничему ако нам не дају простор слободе, а оне које нас заробљавају производе услове за фашизам и стварају један простор који је загушен и гдје се свака наша креативна мисао губи.”
Босанско-херцеговачки писац Фарук Шехић представио је своје ново издање, кратки роман ,,Грета’’,који нас према ријечима аутора уводи у свијет “емоционалног трансреализма”, кроз два нивоа – реални свијет са једне стране и онај други фантастични и магични у којем све што се дешава је лако замисливо. Кроз ту комбинацију аутобиографске прозе и фикције “Грета” прича причу о породици која је имала храбрости да се суочи са својом судбином. У разговору са Драганом Ерјавшек, Шехић је истакао да је лик Грете инспирисан стварном особом која је постојала у његовом и животу његове породице, а донекле симболизује мјесто “спајања свјетова” , поготово културолошки и менталитетски.
Иако на малом броју страница, роман је значењем врло богат, а управо његова трансреалност помаже да се лакше опишу јаке и интензивне емоције које носи.
Додао је да многи книжевници данашњице посежу за писањем са што мање значења, због могуће лакше рецепције код читалаца, док он у том смислу остаје на курсу свог препознатљивог језика и стила.
Дио сајма био је резервисан и за разговор о поезији и стваралаштву Марка Погачара, једног од најбољих представника млађе генерације пјесника на овим просторима. У разговору са Драганом Трипковић аутор се осврнуо на недавно објављену књигу “Коров, или против књижевности” која садржи путописе и пјесничке записе са његових путовања,
У поменутој књизи су сабрани текстови из око 68 градова, који нијесу путописи у класичном смислу, већ лирске рефлексије о градовима, људима, књигама, превозним средствима…
Погачар је истакао и да никад није покушао да се бави романом као формом, премда је имао више идеја које је разрађивао али, како каже, ниједна није била адекватна.
На самом крају, у оквиру сегмента ,,Умјетност и политика’’ промовисана је монографија “Микрокозми Илије Шошкића” публикована у издању Секретаријата за културу и спорт Главног града. Књига о богатом артистичком и животном искуству свјетског умјетника Илије Шошкића, једног од пионира видео умјетности и перформанса, прати ретроспективну изложбу истог назива, у оквиру које су прије пар мјесеци у Подгорици продуциране инсталативне форме, фото-документација и остали радови Шошкићеве умјетничке праксе.
У име издавача, Секретаријата за културу и спорт, секретарка Ана Медиговић, казала је да једно овакво издање има вишеструк значај за црногорску друштвену и умјетничку јавност, јер се њоме презентују неоавангардне животне стратегије Шошкића, као легат за унапређење актулених умјетничких пракси и документ за истраживање будућим генерацијама.
У разговору са Нелом Глигоровић, истакнуто је и да активизам Илије Шошкића траје дуже од пола вијека на југословенској, италијанској, европској и свјетској сцени, те да је презентација концептуалног опуса од велике важности за црногорску публику и умјетнике и савремену независну сцену. У укључењу путем видео линка, умјетник Илија Шошкић и уредница књиге Драгица Чакић, са посебном емоцијом истакли су да је ово књига о историји умјетности коју може читати и разумјети сваки човјек, без разлике, и да ће кроз њу најбоље схватити у чему је значај умјетниковог стваралачког рада и његове, помало “компликоване” умјетности.
Посљедњи програм седмог сајма књига, секретарка Медиговић закључила је ријечима да су и ове године, током пет дана, отворене важне теме, представљени бројни књижевни наслови, нови аутори и издавачи. Тиме су се, како каже, отворила и врата будућим сарадњама, замислима и успјешним пројектима и поставиле основе за осми Интернационални сајам књига.