Према њеним ријечима, за сада нема индиција да би Црна Гора могла да се потпуно закључа, као што је то био случај у прољеће прошле године.
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић у интервјуу за портал БОРБУ истакла је да доласком на мјесто министарке здравља затекла велики јаз који је оставила претходна власт, како у борби са коронавирусом, од незаинтересованости за набавку вакцина, до нула доза које су их затекле 4. децембра прошле године, тако и у осталим активностима самог Министарства, гдје није затекла ниједну израђену националну стратегију, али ниједан план активности које би чинило једно министарство позитивним.
Она је упутила саучешће породицама преминулих и апеловала на све пунољетне грађане Црне Горе да се воде релеватним чињеницама и одлуче се на вакцинацију како би заштитили себе и своје најближе, а посебан апел упутила је младима, који све чешће оболијевају са веома тешким клиничким сликама, које нажалост доводе до смрти.
*Да ли током јесени и зиме искључујете могућност новог закључавања Црне Горе, као што је био случај током прошле године и почетком ове?
– Тренутни тренд у свијету, а самим тим и у Црној Гори да се предност даје имунизацији, односно вакцинацији. Вакцинација води ка додатној либерализацији епидемиолошких мјера. За сада се не размишља о закључавању Црне Горе, наравно, ми будно пратимо епидемиолошку ситуацију и сходно њој мјере ће бити увијек прилагођене ситуацији на терену, али оно што је тренутно тренд, понављам, јесте да се предност даје имунизацији, односно основни задатак и циљ јесте да што прије дођемо до колективног имунитета како би на тај начин могли да размишљамо о либерализацији мјера.
*Да ли искључујете могућност затварања школа и вртића?
– Што се тиче закључавања школа и вртића, финалну одлуку о томе не доноси Министарство здравља, већ Министарство просвете, науке, културе и спорта на предлог Института за јавно здравље. Институт за јавно здравље се јако детаљно бави праћењем ситуације како у школама, тако и у вртићима. У овом тренутку не постоји разлог за затварање школа и вртића, наравно каква ће ситуација бити у будуће, то нико са прецизношћу у овом тренутку не може да каже, али свакако, у сваком тренутку Институт располаже адекватним подацима у датом тренутку и у односу на то, одлука ће се доносити, наравно у будућности.
*Када ће се почети са давањем треће дозе вакцине против коронавируса и за које категорије је она планирана?
– У свијетлу разговора о трећој дози вакцине треба да будемо свјесни да о томе може да се прича само о томе у колико је држава обезбједила довољан број вакцина. Сходно томе, подсјетићу да је Црна Гора у којој је око 650.000 становника, има скоро милион обезбјеђених доза вакцина. Паралелно с тим, као и са анализом свих релеватних студија, Стручно савјетодавно тијело за имунизацију, које се скраћено зове НИТАГ, предложило је 2. октобра ове године, да се омогући администрирање треће дозе вакцине против ковида-19 за цијелу популацију пунољетних грађана, након протеклих најмање пет мјесеци од друге дозе, односно од ревакцине или након једне дозе за особе које су вакцинисане Јохнсон вакцином, осим код изузетака. Прије тога, на снази је била одлука да се трећом дозом вакцине вакцинишу само вулнерабилне групе, односно хронични болесници, односно од 2. октобра ова одлука је преиначена у правцу да се цијела популација пунољетних грађана вакцинише трећом дозом. То је прилика, наравно, да позовем и оне грађане који су природно стекли имунитет да не одлажу вакцинацију која ће додатно ојачати њихов имунитет. Трећа доза је њихова резервна опрема, да тако кажемо, за борбу против коронавируса, јер никад не знате како и због чега ваш организам може да затаји у тој борби и тада би умјесто вас, вакцина могла да постигне очекивани резултат савладавања болести и наравно заобилажење болнице.
*Са колико вакцина и којих произвођача тренутно располаже Црна Гора и од кога планирате да набавите нове количине у наредном периоду?
– Од прољећа 2021. године до данас, Министарство здравља успјело је да обезбједи да Црна Гора располаже са 920.000 доза вакцина, а ускоро стиже још 100.000 доза вакцина. Дакле, са вакцинама које нам ускоро стижу, обезбједили смо преко милион доза вакцина. У овом тренутку Црна Гора располаже са око 350.000 доза, од чега је Синофарма око 250.000, Фајзера око 60.000, Спутњик В око 40.000, Астразенеке преко 5.000 и подсјећам, да очекујемо веома брзо, у наредним данима донацију Турске гдје стиже 100.000 доза Синовак вакцина у Црну Гору. Важно је знати, да нпр. док је Португал започињао масовну имунизацију у децембру 2020. године, Министарство здравља се тада нашло на ледини, јер смо 4. децембра 2020. године имали нула вакцина и нула вакцинисаних, иако су већином земље региона имале већ, тада обезбјеђене адекватне и довољне дозе вакцина довољне за започињање имунизације. Међутим, захваљујући жестоким напорима дошли смо до чињенице да је сада преко 55 одсто одраслих вакцинисано једном дозом, а сваки други пунољетни грађанин је и ревакцинисан. То значи, да сада у Црној Гори имамо више одраслих који су вакцинисани у односу на оне који још нису. То је одличан резултат и ја сам свакако срећна што грађани Црне Горе одавно могу да “бирају” којом вакцином ће се имунизовати против коронавируса, а које ми апсолутно равномјерно третирамо из разлога што је свака вакцина једнако безбједна, ефикасна и учинковита. Користим и ову прилику, наравно да позовем и све оне који се нису вакцинисали, да то што прије учине како би на најбољи могући начин заштитили себе и своје најближе наравно, и да подсјетим да Црна Гора располаже са и више него довољним количинама вакцина у овом тренутку.
*Колико су мјере попут забране боравка у угоститељским објектима, те мјере које су недавно укинуте, а то је боравак у тржним центрима и пословним просторима, те најављене мјере забране уласка у супер и хипер маркете без ковид потврде, подстакле вакцинацију код грађана?
– У последње двије седмице Црна Гора биљежи пад обољелих за око 30 одсто, што је добро, смањује се и број преминулих, као и хоспитализованих и у колико се будемо придржавали основних, односно елементарних епидемиолошких мјера са једне стране и са друге стране одазивали се вакцинацији у што већем броју, јер у Црној Гори бирате да ли ћете се вакцинисати, једном или другом или трећом вакцином, јер су све вакцине практично на располагању, ми вјерујемо да би епидемиолошка слика могла да буде боља. Ја бих вољела да одлука о вакцинацији не буде последица рестрикција, већ једна промишљена одлука базирана на научним истраживањима, јер опет понављам, вакцинација је добровољна и тако ће и остати. Није случајно што је 8 или 9, нажалост од 10 преминулих пацијената било невакцинисано и што је нажалост у јединицама интезивне његе преко 95% оних који нису вакцинисани. Такође, морам да кажем да постоји и одређени број оних који су вакцинацијом и спасили, односно и спасили своје животе, о чему сведоче сада, клиничке слике које су релативно благе и готово асимптоматске. Замислите, какве би те клиничке слике биле, да они нису били вакцинисани. Дакле, вакцинација је, са поштовањем елементарних епидемиолошких мјера у ствари основни пут којим сви треба да стремимо. Наравно, вјерујем да ће и у Црној Гори као и у региону, људи благовремено схватити значај вакцинације и на тај начин допринијети заједничком превазилажењу проблема, а свакако свако има индивидуалну одговорност и тако треба и да буде.
*Да ли сте у здравственом сектору открили нове неправилности бившег руководства?
– Неправилности бившег руководства је било јако пуно и ја не волим да се враћам на ту тему, наравно, примарно зато што се не руководим реваншизмом и ствари увијек посматрам тако да треба гледати напријед и треба урадити све што је могуће да буде боље, не окретати се уназад. Наравно, оно што сам већ рекла, јесте та, нажалост цифра од нула доза вакцина и уопште незапочетих преговора око вакцине. Што се тиче пацијената, бивши режим су на неки начин угрозили функционисање здравственог система за временски период дужи од шест мјесеци зато што се просто радило и лијечило само са ковид пацијентима, што је, са једне стране, направило велике листе чекања и са друге стране, отежало функционисање у даљој организацији овога посла. Срећом, ми сада немамо прекиде у раду и збрињавамо паралелно и ковид и нековид пацијенте. Уз то ћу скренути и пажњу да су и релеватни резултати у праћењу епидемије током прошле године, јер из неког разлога од почетка епидемије до 4. децембра 2020. године урађено само 130.000 тестова, што је више и него недовољно, да би резултати који су презентовани могли бити сматрани валидним, а од 4. децембра до краја августа ове године урадили смо преко пола милиона тестова. Дакле, то само по себи говори о томе, како је надзор бољи сада него тада. На основу таквог обухвата тестирања изводе се јасни подаци, а на основу скоро никаквог праћења епидемије сте лако могли, као што и било учињено прошлог љета да доведете грађане у озбиљну заблуду проглашавајући нас наводно корона фрее дестинацијом или нечим блиским корона фрее дестинацији, што је заиста апсолутно илузорно. Тако да, то је само нешто што се односи само на ковид-19. Међутим, оно што свакако желим да нагласим јесте да смо ми наишли на један велики јаз између планова у вези са стратешким документима и резултатима у реализацији. Много тога што је наводно било започето, заправо никада није започето или је постојало само на папиру.
Таквих питања смо имали на десетине и ми се сада трудимо да то колико је могуће испратимо и паралелно ажурирамо, али то захтијева додатни, велики рад.
Извор: борба