Синоћ је црногорска јавност имала антологијску прилику да посматра како почасни грађанин Мадагаскара и доказани шестомилионер Драган Ђилас, уживо, у темеље купује Жељка Ивановића и Мишка Перовића.
И док на ТВ Шопу продаја и куповина ортопедских патика, препарата за потенцију, крема и гелова за вене, љуљашки за викенд, траје десет минута, дотле је куповина два жива створа, по имену Жељко и Мишко, од стране Драгана Ђиласа, трајала пуна два сата, и то са све главама и џигерицом. Данас је ваљда свима у Црној Гори јасно зашто је прије неки дан Жељко Ивановић у стилу кожномантилских исљедника “пуцао” у патријарха, митрополита, Вучића, Србију, тробојке, Србе у Црној Гори, али не и Србе из круга двојке што носталгично миришу на 05. октобар и експертску пљачку Србије од игле до посљедњег државног предузећа.
Једино се они несрећници што су 1947. сахрањивали Бога у некој црногорској забити могу поредити са Ивановићевим избљувком којим је себе препоручио Ђиласу и Шолаку, мада ни они тад, а ни Јарцотлачитељ сад, нису били свјесни да су у менталном смислу уствари сахранили сами себе. А пошто се синоћ Драган Ђилас хвалио пријатељством с владиком Григоријем, баш бих волио да чујем шта о колумни Жељка Ивановића којег су уживо купили Шолак и Ђилас, мисли наш франкфуртски владика, и да ли ће допустити да се иза његовог имена и свештеног чина промовише једна национална и духовна бласфемија која одавно заслужује презир и бојкот.
Кад сам упозоравао да Вијести постају дио регионалне, политичко медијске, антисрпске платформе, која се пројектује за предстојеће изборе у Србији, био сам означен као плаћеник. И то управо од стране ових који су и рођену мајку продали неколико пута, да би се синоћ уживо продали инжињеру Ђиласу који обрвама воскликну да се само једном у животу срео са Шолаком, и то кад му је овај позајмио продужни кабл да би одржали политичку промоцију у Чумићевом сокачету. Тако бих и ја могао да тврдим да не познајем рођеног брата с којим живим у истој кући четрдесет година, али би ми прва мајка рекла да лажем.
И као што Ђилас не зна Шолака, тако ни Мишко не зна Жељка, а опет ни Жељко не зна Ђиласа, као што ни Шолак не зна Мишка, а сви све знају, мада се никад нису срели. Зато и не чуди ова трговина која је трајала дуже него Георгинина трудноћа, и као што Георгина није смјела да роди док се не уда, тако ни Жељко није смио да се прода, док не утврди ђе му је глава а ђе задњица. Мада цијена би била свакако иста, јер нема разлике.
Извор: БОРБА