Вељовић је биљежио константан успон у црногорској полицији. Увјерени смо да ће многе његове „вјештине“ и „акције“, које су му омогућиле да управља Миловим пендрек-дивизијама које су донедавно пребијале противнике режима, вјернике СПЦ и хапсиле владике и свештенство, бити предмет истраге новог, реформисаног тужилаштва.
„Често смо извођени на испитивање. При том, полицајци су нас тукли чиме су стигли: ногама, рукама, палицама, док се у малтретирању посебно истакао Веселин Вељовић, командир Специјалне јединице полиције. Једном приликом он је мени хтио да сијече уши, али ме је ту спасио инпектор Дебељевић.“, истиче Османагић у књизи „Буковица“.
Ову су тзв. „рани радови“ Веселина Вељовића, којег је тадашњи премијер Мило Ђукановић, на топлу препоруку Вељовићевог кума – бившег премијера Душка Марковића, у октобру ’92 из Војске Југославије „пребацио“ у црногорску полицију, одакле смо бившег поручника извиђачко-диверзантске јединице успјели (?) да „избацимо“ тек прошле године!
Вељовић је биљежио константан успон у црногорској полицији. Увјерени смо да ће многе његове „вјештине“ и „акције“, које су му омогућиле да управља Миловим пендрек-дивизијама које су донедавно пребијале противнике режима, вјернике СПЦ и хапсиле владике и свештенство, бити предмет истраге новог, реформисаног тужилаштва.
Са функције командира милиције у Пљевљима, Вељовић је постављен за команданта Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), и на том мјесту је остао десет година, да би „круну“ каријере досегао именовањем за првог директора Управе полиције након што је јавна полиција функционално издвојена из МУП-а и постала посебан државни орган (Закон о полицији из 2005.).
А, управо на тој функцији даће посебан допринос „пуњењу“ буџета породице Ђукановић новцем грађана Црне Горе. Не треба ни подсјећати да у овом, „патриотском“ чину, познатом као афера „Лименка“, тужилаштво није реаговало на адекватан начин, па су писања медија и реаговања кредибилних појединаца и организација игнорисани до крајњих граница. Кривична пријава Демократа у ОДТ – одбачена је због застаре.
Подсјетимо, као лице најодговорније за аферу „Лименка“ (уз Ивана Брајовића, посланика СД-а, бившег министра полиције и предсједника Скупштине Црне Горе) Вељовић је немијешањем у властити посао омогућио брату актуелног црногорског предсједника, Ацу Ђукановићу, да добије одштету од десетак милиона евра по основу изгубљене добити, након што су чланови двије владе Мила Ђукановића одбиле да испуне уговором преузете обавезе према млађем од браће.
„Ради се о уџбеничком примјеру договорене корупције“, прокоментарисао је раније правни заступник НВО МАНС, адвокат Веселин Радуловић. „У оним ситуацијама када се унапријед договоре одлуке, уговор и крајњи циљ, а крајњу посљедицу смо видјели кроз пресуду Врховног суда, да се исплати више од 10 милиона евра премијеровом брату. Остаје много ствари које би Тужилаштво морало да расвијетли и адекватно процесуира“, истакао је.
Ипак, тужилаштво је имало другачије „идеје“ и нашло начина да „заслужног“ вељецрногорца из Мојковца ослободи одговорности.
„Специјално државно тужилаштво је утврдило да у радњама бившег директора Управе полиције нема елемената кривичног дјела злоупотреба службеног положаја из члана 416 КЗ ЦГ, а које је дјело у надлежности овог тужилаштва“, стоји у одговору. Из Тужилаштва посебно су нагласили да нема застаре у предмету.
Вељовић је убрзо „кажњен“ другим мандатом на челу Управе полиције. С обзиром на пословичну услужност Вељовића према фамилији Ђукановић, не чуди ни чињеница да је након успостављања прве демократске власти у Црној Гори и одласка Вељовића са чела УП, управо Ђукановић био расположен да га „удоми“ у свом кабинету.
IN4S
Nicija nije gorjela do zore. Nece ni Prdnjavina!