Рударство је некада било понос и дика Србије, а сада су и геолози, а не само рударење, чини се, на стубу срама. Били смо сведоци протеста око потенцијалног рударења литијума, грађани широм Србије се буне када виде геологе који сакупљају узорке у њиховом комшилуку…
Недавно смо били сведоци стравичне несреће у руднику Соко, а још нема званичних података о томе шта ју је узроковало. Зимус смо се суочили са чињеницом да Рударски басен Колубара, о чијем смо богатству учили у школама, остаје без угља. Данас тако Србија, односно ЕПС, чијем су саставу поменути колубарски копови – увози угаљ.
Баш у време када се ЕПС суочио са кризом угља, Друштво геолошких инжењера и техничара Србије (ДГЕИТС) упозорило је да тезе које пласирају поједини самоуки стручњаци – да геолошка истраживања загађују животни простор – није тачна. Тврдећи да су најбољи еколози управо геолози, ово струковно удружење указује на то да без њиховог рада не би био могућ савремени живот, у коме више од 80 одсто предмета и онога што нас окружује у свом саставу има бар један минерал. Али и на погубно деловање јавашлука и нестручног рада у сектору геологије и рударења.
О томе да су наши геолози цењени у свету, да је без њиховог стручног рада тешко спречити клизишта, да су нераскидиво повезани са заштитом животне средине и колико је за развој Србије битно да се слушају савети ових стручњака по питању где, шта и како од минералног богатства Србије треба експлоатисати у новом издању емисије „Енергија Спутњика“ разговарају Јелица Путниковић и њен гост – др Дејан Барјактаровић, председник ДГЕИТС-а и помоћник директора сектора за регионалну геологију у Геолошком заводу Србије.
Извор: Спутњик / Енергија Спутњика