Произвођачи брашна упозоравају да трпе штету и да се у силосима и магацинима већ стварају вишкови
У данима када је рат у Украјини почео, међу одлукама које је држава Србија усвојила је била и она да се забрањује извоз брашна, пшенице, кукуруза, уља...Пише N1.
Међутим, произвођачи брашна упозоравају да је таква одлука њима донијела штету и да се у силосима и магацинима већ стварају вишкови. Апелују на Владу да их прими на хитан састанак, јер страхују да ће због нагомилавања робе морати да зауставе производњу.
За државу – потез који штити домаће тржиште од последице крзе, али за произвођаче брашна – одлука која је из економске перспективе нерационална и неоправдана. Три недеље је прошло од како је на снази забрана извоза брашна и пшенице. Брашна не само да има довољно, већ млинови последњих недеља стварају и вишак.
Зато из Удружења млинске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије на адресу Владе стиже хитан позив за састанак. Имају два захтјева.
-Да се одмах укине забрана извоза брашна или ако Влада из неког разлога то не жели да уради, онда да примјени Закон о робним резервама и да робне резерве Србије морају да откупе по тржишним цијенама све вишкове брашна. Велика штета је већ направљена, зато што друге државе се већ убацују на наше тржиште и постоји опасност да ћемо ми у значајном дјелу изгубити тржиште брашна на коме суверено владамо већ пет-шест деценија- наводи Здравко Шајатовић из "Житоуније".
Србија према подацима Привредне коморе извози око 126.000 тона брашна и то највише на тржишта земаља у комшилуку: у Црну Гору иде 44.255 тона, Сјеверну Македонију 35.637 тона, тржиште Босне и Херцеговине снабдијева са око 35.000 тона брашна, а Албаније са 4.234 тоне.
;ab_channel=Pogled
.jpeg)
.jpg)
.webp)
