Абазовић: Најбоље је да Меденица и Станковић сами оду

ЛИДЕР ГРАЂАНСКОГ ПОКРЕТА УРА О ПРОМЈЕНАМА НА ЧЕЛУ СУДСКО-ТУЖИЛАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Рекао је да је питање њеног трећег, неуставног мандата поменуо и код предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, приликом недавних консултација за састав нове владе.

Фото: Саво Прелевић

Лидер Грађанског покрета УРА, Дритан Абазовић, саопштио је Вијестима да мисли да је и дипломатска активност нове парламентарне већине допринијела да предсједница Врховног суда Весна Меденица најави подношење оставке на ту функцију.

Рекао је да је питање њеног трећег, неуставног мандата поменуо и код предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, приликом недавних консултација за састав нове владе.

“Случај Меденице сам поменуо и на консултацијама код предсједника Ђукановића и мислим да све ово што смо урадили у претходном периоду и сву дипломатску активност коју смо имали, да је то урадило плодом – ако се реализује ово што је најављено. У сваком случају, велики је притисак да госпођа Меденица поднесе оставку, јер је стварно непримјерено да се трећи пут изабере за предсједницу Врховног суда”, казао је Абазовић.

Абазовић
Абазовићфото: Саво Прелевић
Више саговорника Вијести, потврдило је да је Меденица прекјуче обавијестила колеге да намјерава да се повуче, али она то није потврдила нити демантовала.

Меденица је према истим информацијама, то рекла током Опште сједнице Врховног суда. Из Судског савјета, који бира и разрјешава судије и предсједнике судова, рекли су да са тим нису упознати.

Абазовић је рекао да позива и друге да крену стопама Меденице, апострофирајући в.д. врховног државног тужиоца Ивицу Станковића:

“Позвао бих и друге да то ураде. Позвао бих и ВДТ-а да достојанствено поднесе оставку и ослободи то мјесто… То је врло важно, сви који могу да нам помогну у том правцу требало би да томе приступе. Није ово никакво обезглављивање државе, ово је само покушај да се неке слабе тачке система ријеше на најбезболнији могући начин у корист свих”.

Он је констатовао да нова власт мора да уђе у темељну судску и тужилачку реформу.

“Међутим, такав процес изискује вријеме. И у земљама региона почеле су сличне активности и правне реформе и оне заиста трају дуго. Ми ћемо то морати да урадимо. Али нешто што можемо да урадимо одмах, јесте да људи који су таргетовани од стране ЕУ и огромне већине јавности као велики баласт укупном напретку интеграционог процеса, сами оду… Мислим да је најбоље, најпоштеније и најправедније да они то сами препознају, да сами иступе”, рекао је лидер УРА

НЕМА ОДГОВОРА
Вијестима ни јуче из Врховног суда није одговорено на питања о наводној оставци Меденице, иако су још при три дана најавили да ће то учинити.

Европска комисија недавно је поновила да изражавају забринутост због начина на који је Судски савјет 2019. тумачио Устав и тиме дозволио да предсједница Врховног суда буде изабрана трећи пут на ту функцију.

То су опет констатовали и у посљедњем Извјештају о напретку…

Уставом Црне Горе прописано је да предсједник Врховног суда може бити на тој позицији два пута.

Из Судског савјета, међутим, тврде да Устав измијењен након њеног првог избора 2007. године и да се тај дио не може ретроактивно примјењивати.

Осим те 2007. године, Меденица је за шефицу Врховног суда бирана 2014. и 2019. године.

“Остају изазови, посебно у погледу независности, професионалности, ефикасности и одговорности правосуђа. Одлука Судског савјета о поновном именовању седам предсједника судова, укључујући предсједника Врховног суда, на најмање трећи мандат, изазива озбиљну забринутост због начина на који је Судски савјет тумачио уставни и законски оквир, који ограничава та именовања на највише два мандата како би се спријечила превелика концентрација власти у правосуђу. То није у складу с препорукама ГРЕЦО-а”, наводи се у Извјештају Европске комисије.

У истом тексту подсјетили су на изјаву потпредсједника Владе Зорана Пажина, који је предложио да они који су тако изабрани поднесу оставке.

Осим предсједнице Врховног суда, више од два пута за пресједнике судова бирани су предсједници основних судова Бранко Вучковић (Котор), Зоран Шћепановић (Бар), Захит Цамић (Рожаје), Радуле Пипер (Бијело Поље), Милица Јововић (Даниловград) и Хилмија Сујковић (Плав).

Након недавних консултација о мандатару за састав Владе, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић казао је да “није адреса” којој треба постављати питање – да ли сматра да би Меденица и други предсједници судова у трећем мандату требало да поднесу оставке: “Пажљиво треба разговарати са ЕУ. Није довољно само наше тумачење уставно правног система”, рекао је тада.

Инострани експерти да буду дио тужилаштва
Лидер Грађанског покрета УРА рекао је Вијестима да нема апсолутно ништа против да се у наредом периоду омогући међународним експертима да буду дио црногорског тужилаштва.

“Заиста мислим да је нама потребно да неко екстерно, ко би био изабран на неком међународном конкурсу, а и са својим референцама – дође и помогне укупну трансформацију наше тужилачке организације”, казао је Абазовић.

Очекујем опструкције од криминалних кругова
Абазовић је казао да мисли да постоји озбиљна и огромна спрега организованог криминала и представника судства, тужилаштва и Управе полиције.

“Ту очекујем заиста велике опструкције, али упркос томе желим да вјерујем да многи људи у тим институцијама – часно обављају свој посао, да су такође жртве овог система, неправедног система и да могу бити од велике користи Црној Гори у наредном периоду а да ће радити на врло искрен, достојанствен начин и наравно у складу са Уставом и законом”, рекао је Абазовић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest