Абдулах Фрешери, оснивач Призренске лиге, о српској светињи, манастиру ВИСОКИ ДЕЧАНИ (1880.г)

„ОНА ЈЕ НАША СМРТ А НЕ СПАС“!

Пише: Владан Јевтић

„Оно што ћу вам рећи о овом манастиру и свим другим сличним црквеним споменицима у крајевима Косова и Метохије где ви живите сада заједно са хришћанима који имају овакву традицију своје вере, вама као мухамеданцима неће никада сванути слобода нити ћете створити неко право на крајеве које сте пре скоро два века населили дошавши из своје сиромашне северноалбанске области око Скадра и других крајева наше мајке Албаније.

То је оно што хоћу да вам кажем о овој српској црквеној светињи, коју и ви сами штитите, чувајући је од пљачке и пожара, од насртаја сиромашних горштака, jep она представља за вас као и за хришћане светињу која чини чуда и лечи од разних болести, и све док тако ви поступате, она ће чврсто стајати на својим ногама и живеће само на штету нашег народа. Она је наша смрт а не спас.“

Због  паклених намера Bођe албанске лиге, руска влада предузела је посебне мере обезбеђења даљег опстанка Дечана и Пећке патријаршије тако да је крајем 19. века у њих населила своје калуђере из Свете Горе, стављајући тиме турском двору до знања да су Дечани и Пећка патријаршија неприкосновена руска територија докле год у њима живе и обављају службу руски калуђери. Ова мера уродила је плодом и потпуно неутралисала сваку намеру Мула Зеке и пећких паша да у доба харања Призренске лиге униште Дечане или Пећку патријаршију.“

3 thoughts on “Абдулах Фрешери, оснивач Призренске лиге, о српској светињи, манастиру ВИСОКИ ДЕЧАНИ (1880.г)

  1. Meni je najsmješnije kad se ovoliko u štampi pridaje značaj šiptarskim i albanskim oglasivačima i tako im se , u stvari, pridaje značaj. Priča o Velikoj Albaniji je toliko smiješna, kao što je priča o ekološkoj Crnoj Gori. Neke nepismene budaletine ni uz pomoć Italije i Njemačke nijesu uspjeli da ostvare takvu ideju u toku Drugog svjetskog rata. Za takve više nikad milosti, znaju oni to dobro kako će se provesti kad ih ostave na cjedilu oni što ih podržavaju, isto kao što to znaju Hrvati i muslimani iz Bosne. Sa Srbima i Crnogorcima nijesu mogli da izađu na kraj ni Turci, ni Austrougari, ni Njemci , ni Italijani, a kamo li takvi glibaći.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest