Пише: Адвокат Велибор Марковић
Када је у питању скраћење мандата Скупштине, одредбом чл.84.ст.2. Устава је прописано да Скупштини може престати мандат прије времена на које је изабрана, и скраћењем њеног мандата
Још у вријеме изгласавања неповјерења Влади Црне Горе на челу са господином Здравком Кривокапићем, оправдано је актуелизовано питање да ли су се тим чином стекли услови и за распуштање Скупштине Црне Горе, те расписивање ванредних парламентарних избора, или услови да од стране предсједника државе буде предложен нови мандатар за састав Владе, што се и десило, предлагањем за мандатара и изборо господина Дритана Абазовића, а сада се та иста ситуација понавља и након изгласавања неповјерења Влади чији је он био предсједник.
Актуелизовање тог питања, као и становиште колега према којима је изгласавање неповјерења Влади ,,аутоматски“ морало да доведе до ванредних парламентарних избора, сасвим је логично имајући у виду одредбу чл.3.ст.3. Устава Црне Горе којом је прописано да се не мозе установити, нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом.
Међутим, у одговору на то питање треба поћи од уставних могућности за распуштање скупштине прије истека њеног мандата, или скраћења мандата скупштине, као једине двије могућности за расписивање ванредних парламентарних избора.
Тако, одредбом чл.92. Устава, у ст.1. је прописано да се Скупштина распушта ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложи мандатара, а у ст.2. да Скупштину може распустити и Влада уколико Скупштина дуже времена не обавља надлежности утврђене Уставом (у оба наведена случаја Скупштина се у смислу ст.3.тог члана распушта указом предсједника Црне Горе), с тим што је одредбом чл.110.ст.2.Устава прописано да Влада којој је престао мандат наставља рад до избора Владе у новом саставу, али да таква Влада (у тзв.,,техничком мандату“) не може распустити Скупштину.
Имајући у виду напријед цитиране уставне одредбе, предсједник Црне Горе једноставно нема Уставних могућности да распусти скупштину уколико је Влада изабрана у року од 90 дана од дана када је први пут предложен мандатар за њен састав, што је испуњено, нити ту могућност има Влада која ради у тзв.,,техничком мандату“, што је случај, из чега произилази да по овим Уставним основима нема могућности за расписивање ванредних парламентарних избора.
Када је у питању скраћење мандата Скупштине, одредбом чл.84.ст.2. Устава је прописано да Скупштини може престати мандат прије времена на које је изабрана, и скраћењем њеног мандата.
Међутим, одредбом ст.4.тог члана је прописано да се то скраћење може извршити на предлог предсједника државе, предсједника Владе и најмање 25 посланика, али искључиво на основу одлуке саме Скупштине, чега у конкретном случају нема.
Из наведеног произилази да ни по овом основу нема могућности расписивања ванредних парламентарних избора.
Или, укратко, с обзиром да нема уставног основа за распуштање Скупштине, нити је Скупштина, макар до сада, својом одлуком скратила свој мандат, то нема ни Уставног основа за расписивање ванредних парламентарних избора.
Код питања да ли је Предсједник Црне Горе, господин Мило Ђукановић повриједио Устав, одбивши да за мандатара предложи господина Миодрага Лекића, одговор је потврдан.
Ово стога што је одредбом чл.103.Устава прописано да предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, који је рок протекао.
Истина, црногорска Скупштина је конституисана још након посљедњих редовних парламентарних избора од 30.августа 2020.године, али имајући у виду напријед цитиране одредбе о немогућности распуштања Скупштине прије истека мандата на који је изабрана, нити је Скупштина скратила свој мандат, рок од 30 дана се има рачунати од дана када је изгласано неповјерење Влади чији је премијер био господин Дритан Абазовић.
Ово тим прије што је Устав у овом дијелу и на исти начин тумачен и након изгласавања неповјерења Влади на челу са господином Кривокапићем, па би различито тумачење, и то у временском периоду краћем од годину дана, водило правној несигурности.
Притом, одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд на предлог најмање 25 посланика Скупштине, с тим сто је за покретање тог поступка неопходна већина свих у Скупштини, а евентуална одлука о утврђеној повреди Устава може, али и не мора да доведе до разријешења предсједника са те функције, што такође зависи од одлуке Скупштине, која и о том питању гласа већином свих посланика, све предње у смислу чл.98.Устава.
Наравно, један од највећих садашњих проблема је немогућност одлучивања од стране Уставног суда, с обзиром на недовољан број судија за доношење одлуке у том правцу.
Извор: Фејсбук
Isplatit pripravnicima plate!