Последњих дана нова парламентарна већина објелоданила је низ афера са доказима који говоре о корупцији на највишем државном нивоу и малверзацијама које су државни буџет оштетиле више стотина милиона евра
Црна Гора годинама уназад препозната је као држава са мноштво афера које нису имале судски епилог чак ни када су докази, попут снимака, били јасни као дан. Највиши званичници оптуживани за корупцију нису чак ни испитани.
Последњих дана нова парламентарна већина објелоданила је низ афера са доказима који говоре о корупцији на највишем државном нивоу и малверзацијама које су државни буџет оштетиле више стотина милиона евра.
Нови министри свакодневно износе у јавност доказе о огромним дуговима које је бивши режим оставио иза себе.
Стијовић фрапиран стањем у Плантажама: Дугују преко 30 милиона евра
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић саопштио је да компанија 13. јул Плантаже банкама за кредите дугују 23.755.000 евра, а запосленима и држави преко седам милиона евра.
Министар је најавио смјену одбора директора и смањење њиховог броја са 13 на пет. Поручио је да они који су довели фирму у ову ситуацију неће побјећи правди и одговараће.
Стијовић је казао да је проблем што су „Плантаже“ високо задужене, па немају могућност за нове кредите и да репрограмирају постојеће.
Гдје су завршиле паре из Абу Даби фонда?
У првом дијелу истраге у афери Абу Даби фонд грубе процјене Специјалног државног тужилаштва су да је држава у овом пројекту директно оштећена за више од девет милиона евра, колико су вриједне активиране гаранције фирми, које су током 2015. и 2016. године, без ваљаних залога, узеле новац за подстицај сјевера Црне Горе.
Гувернер Централне банке Радоје Жугић као бивши министар финасија појављује се као потписник дијела документације о кредиту из Абу Даби фонда и документи које је он потписао се не поклапају са оригиналном документацијом.
То је саопштио министар Стијовић на конференцији за новинаре на којој је презентовао податке о овом кредиту са које је скинута ознака тајности.
Специјално државно тужилаштво узело је изјаве од бившег министра пољопривреде и актуелног савјетника предсједника Црне Горе Петра Ивановића и доскорашњег директора Инвестиционо-развојног фонда Зорана Вукчевића, због сумње да су злоупотријебили службени положај, те да су дозволили ненамјенску расподјелу и трошење новца кредита из Абу Даби фонда. Обојица су функционери Демократске партије социјалиста.
Због сумње да су починили кривично дјело – несавјестан рад у служби у СДТ-у су исказ дали и некадашњи министар пољопривреде у прелазној влади 2016. године Будимир Мугоша и процјенитељ Милан Аџић, чији се извјештај о залозима фирми нашао у неколико спорних предмета. Мугошу СДТ терети у предмету око кредита за фирму ИМ Градина из Рожаја, јер је он у вријеме прелазне владе ставио закључни потпис на тај сумњиви уговор.
Нокаут за „Монтенегро ерлајнс“ коштао државу 50 милиона евра
Иако је био један од „националних симбола Црне Горе“, компанијa Монтенегро ерлајнс угашена је због огромног дуга и лошег пословања управе компаније која је била под контролом ДПС и њихових коалиционих партера.
Том компанијом годинама су управљали политичари, а не струка и управо је Монтенегро ерлајнзс годинама служио да се у изборним циклусима запошљавају људи искључиво по партијској припадности.
Колико је ситуација у националном авиопревознику била алармантна можда најбоље илуструје извјештај ревизорске куће МВ Консалт д.о.о, из 2014. године у којем се наводи да су дугови заправо већи од вриједности саме компаније.
Од оснивања Монтенегро ерлајнс је редовно дотиран од Владе Црне Горе, што улагањима што опростом дугова према држави. Ранија анализа Истраживачког центра МАНС-а показала је да је Влада од оснивања МА до краја 2014. године, у то предузеће по основу докапитализација и давања субвенција, уложила додатних 58,5 милиона евра, али је истовремено због смањења акцијског капитала компаније, изгубила најмање 14 милиона.
Зато је министарство капиталних инвестиција на челу са Младеном Бојанићем дошао до једног јединог решења – гашење Монтенгро Ерлајнса и основање нове компаније „ТоМонтенегро“.
Он је казао да је закључак општи да „нова Влада не може ниједну одлуку да донесе у корист МА, а да спашавање буде законито“.
„Грађани заслужују да знају гдје се и како давало стотине милиона евра до сада“, рекао је Бојанић.
Бојанић је истакао да од 2016. године радницима нијесу уплаћивани доприноси.
„Касне им плате задња два, три мјесеца, постоје обавезе према неким компанијама. То ће за буџет коштати око 50 милиона евра, штета од затватрања МА. Имовине практично да нема у МА. Све што је било је очерупано и дато приоритетним кредиторима… Што није остало вриједно, радници… држава ће трпјети највећу штету“, рекао је Бојанић.
Милов кум оштетио државу за око 50 милиона евра
Јуче је објављена информација, да је држава оштећена за око 50.000 евра због непоштовања уговора о купопродаји некадашњег државног Хотелско-туристичко предузећа (ХТП) “Бока” контроверзном бизнисмену Драгану Брковићу. То је утврдило Специјално државно тужилаштво (СДТ), које је предмет “ХТП Бока” довело до краја, сазнају “Вијести” из истраге.
“Сагледане су све чињенице и околности битне за доношење одлуке, која ће бити највјероватније у наредних неколико дана”, казао је саговорник из СДТ-а.
ХТП “Боку” прије 14 година купила је Брковићева “Вектра Монтенегро”, као прворангирани понуђач на тендеру за продају државних 59,4 одсто акција. Већински удио је коштао 22 милиона евра и обавезали су се у децембру 2007. да ће у наредне три године у развој предузећа инвестирати 50 милиона евра, најављујући још 14.000.000 евра инвестиције.
Као гаранцију, тада су приложили банкарску гаранцију од 2,5 милиона евра и мјеницу на десет милиона еура. Брковићева компанија тада се обавезала да улаже 100.000 евра годишње за развој спорта у Херцег Новом, а исто толико за изградњу и унапређење комуналне инфраструктуре у том граду .
Правног савјетника бивше министарке Драгице Секулић плаћали смо 20.800 евра мјесечно
На бахато трошење државног новца указао је Бојанић који је саопштио да је правни савјетник бивше министарке економије Драгице Секулић плаћан 20.800 евра мјесечно, односно 250 евра на сат.
„Није ми јасно, ако је опозициона посланица Драгица Секулић, инжењер енергетике, у покушају да брани партијског шефа Марковића, способна за овакве правничке вратоломије, зашто смо јој док је била министарка плаћали правног савјетника по 20.800 евра мјесечно, односно 250 евра на сат?“, написао је Бојанић на Твитеру.
Симовић за реновирање зграде Министарства пољопривреде потрошио 7,5 милиона евра
Стијовић је казао да је згради Министарства пољопривреде затекао хаос, те да је за само двије седмице открио бројне злоупотребе у трошењу новца грађана.
Он је рекао да је добио информацију да реновирање просторија Министарства пољопривреде, које је у току, кошта 7,5 милиона евра, а да су запослени за то вријеме смјештени у згради РЗУП-а, чији власник је Ацо Ђукановић, брат предсједника Мила Ђукановића.
Стијовић је тада казао да постоји списак по ком је одређеним људима исплаћивана накнада за становање.
„Ту је 55 имена. Свим тим људима је одобрена накнада од 100 евра на мјесечном нивоу на годину дана. Радило се о 55 хиљада евра. То је противзаконито“, рекао је министар и нагласио да такво трошење државног новца не би ни Швајцарска издржала.
Пејак: Влада има тежак задатак да са празном касом испуни очекивања грађана
Ово су само неки од најупечатљивијих примјера како се бивша власт одсносила према државном буџету. Економски аналитичар Веско Пејак казао је да нова Влада има тежак задатак да са празном касом испуни очекивања грађана који желе промјене одмах и сад.
„То је немогуће, јер тек сад долазе на наплату глупости за које су грађани гласали 30 година. Све да су избори били намјештени, не заборавите да је најмање 140.000 грађана ове земље гласало за своју пропаст. Много радних мјеста се гаси, много предузећа нестаје, а нова Влада мора да обезбиједи редовну исплату олата и пензија. Кад гаранције за велика предузећа падну, неко ће морати да плати гаранције. Како је бриј запослених све мањи, то је веће оптерећење на свим запосленим људима“, појашњава Пејак у разговору за ИН4С.
Он каже да један запослени грађанин Црне Горе издржава једног пензионера, једног незапосленог и социјално угроженог и једног малољетног грађанина.
„Од 7 запослених на једног пензионера дошли смо до једног запосленог који издржава троје људи! Ако упоредимо људе који раде у приватном сектору са оним радно способним, испада још неповољнији проценат. Мислите ли да се у прошлој Влади неко бринуо о томе?! Ма какви! Нијесу ни знали како то функционише! Прошлу Владу су водили неспособни и некомпетентни људи, не људи од струке“, истиче Пејак.
Пред новом Владом је, подсјећа он, тежак задатак.
„Једино рјешење које имају је да допусте да се Црна Гора развија несметано, тј да допусте да нови инвеститори крену у нове инвестиције. Да се свима дозволи једнака шанса. Простоје речено, Држава само не треба да омета приватне предузетнике. Ако буду превише страшљиви и опрезни, могу се пропустити шансе да се опоравимо“, упозорава Пејак.
IN4S