Агенциjа за саjбер безбjедност, коjа представља централно тиjело за одговор на саjбер приjетње у Црноj Гори требало би да почне са радом сљедеће године, док би пуним капацитетом требало да функционише у 2024. години, казао jе шеф Одjсека за информационо-комуникациону инфраструктуру и информациону безбjедност у Министарству jавне управе, дигиталног друштва и медиjа, Душан Кркотић.
Он jе, гостуjући у Jутарњем програму Телевизиjе Црне Горе, рекао да ће током ове године бити донесена сва законска регулатива неопходна за функционисање Агенциjе за саjбер безбjедност.
– Агенциjа за саjбер безбjедност би требало да представља централно тиjело за цjелокупан одговор на саjбер приjетње у Црноj Гори. Саjбер безбjедност jе вишедимензионална сфера, коjа осим едукациjе посjедуjе и друге димензиjе, као што су заштита критичне информатичке инфраструктуре. То jе веома битан сегмент на коjи Европска униjа посебно обраћа пажњу. Агенциjа ће се дефинитивно бавити тиме како да заштитимо нашу критичну информатичку инфратсруктуру на коjоj почиваjу сви друштвено-економски процеси у земљи – казао jе Кркотић.
Подизање свиjести код цjелокупног друштва, како jавног, тако и приватног сектора, представља, како jе рекао, jедан од приоритета коjи jе препознат у оквиру Стратегиjе саjбер безбjедности.
– Такође, ова Стретегиjа jе усклађена са Стратегиjом дигиталног образовања, коjа диjелом третира саjбер безбjедност у оквиру свих нивоа образовања. Jедан од циљева коjи jе препознат Стратегиjом jе и доношење обавезуjуће обуке за jавне службенике и намjештенике о основним мjерама саjбер безбjедности – казао jе Кркотић.
На питање како грађани могу да знаjу да су њихови лични подаци у банкама и у систему државе сигурни, одговорио jе да се никада не може говорити о стопроцентноj сигурности.
– Банкарски сектор jе познат као jедан од сектора коjи има наjбољу заштиту што се тиче информационе безбjедности. Такође, и у државним органима су стандарди прописани, али нису сви примиjењени. Током траjања ове Стратегиjе jедна од активности ће бити праћење имплементациjе тих стандарда, коjи ће да доведу до већег нивоа безбjедности личних података – обjаснио jе Кркотић.
Планирано jе, како jе навео, увођење техничке могућности интернет проваjдера како би се лимитирао садржаj коjи jе очигледно у домену криминала.
– Да ли ћемо у потпуности то моћи да забранимо, то jе питање. Али свакако ћемо моћи да отежамо те радње. На друштвеним мрежама вам не треба никакав документ да бисте отворили профил, тако да било ко може да отвори профил у ваше име и почне лажно да се представља, да шири лажне поруке. Свакако, Агенциjа ће моћи много ефикасниjе тиме да се бави, с обзиром на то да има директан контакт са друштвеним мрежама и моћи ће ефикасниjе да укидаjу те лажне профиле – рекао jе Кркотић.
Поjаснио jе да се тежи ка томе да грађани имаjу повjерења у информационе технологиjе и самим тим ће их више користити.
– Иако до сада у Црноj Гори нисмо имали већи напад на критичне информатичке инфраструктуре, то не значи да сjутра не може да се деси напад на критичне проваjдере, што би могло да узрокуjе милионске штете по државу и грађане – поjаснио jе Кркотић.
Помињући Аустриjу као добар примjер, казао jе да ће и у Црноj Гори бити могуће приjавити одређени садржаj и постоjаће опциjа да се таj садржаj аутоматски забрани.
– У Европскоj униjи jе дониjет саjбер секjурити акт према коjем државе чланице мораjу да имаjу одговараjуће органе коjи имаjу ауторитет да у сарадњи са надлежним проваjдерима уклоне садржаj на платформама коjи представља теороризам или екстремизам. И ми ћемо увести ту могућност – казао jе Кркотић.
И у свиjету, па тако и у Црноj Гори, како jе указао, недостаjе квалификована радна снага на пољу саjбер безбjедности.
– Jедан од проблема jе и што висококвалификовани радни кадар жели да ради у приватном сектору гдjе су финансиjски услови бољи. Међутим, не видимо то као изузетну негативност, jер самим тим што раде у приватном сектору доприносе саjбер безбjедности Црне Горе. Формирањем Агенциjе настоjаћемо да дjелимично риjешимо таj финансиjски аспект проблема са висококвалификованим кадром. Jедна од идеjа jе да покушамо да запослимо тек дипломиране студенте. Можемо да пружимо врло квалитетне обуке, а рад у државним органима омогућава да стекну добро искуство. Свакако ћемо покушати и да запослимо кадар са искуством коjи нам jе неопходан – рекао jе Кркотић.
Извор: Дан