Мандатар Дритан Абазовић потрошио је трећину рока у којем, према Уставу, парламент мора да изабере владу. Ако је не изабере, за нешто мање од два мјесеца Скупштина се распушта. Потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак сматра да је рјешење у формирању „владе националног спаса“.
Нема прописа у Црној Гори који предсједавајућег Скупштине Страхињу Булајића може натјерати да сазове сједницу парламента.
Могућност да неко од потпредсједника сазове сједницу практично је искључена чланом 89 Устава Црне Горе који прописује: “Потпредсједник замјењује предсједника Скупштине у вршењу послова када је он спријечен или када му он повјери да га замјењује”.
На основу досадашњих поступака предсједавајућег није основано претпоставити да би, у случају да мандатар Дритана Абазовић састави мањинску владу, Булајић заказао сједницу парламента на којој би она могла бити изгласана.
Није било тешко уочити током посљедњих мјесеци колико у Црној Гори има рупа у разним прописима, али, са друге стране, ни Уставом ни законима није могуће прописати све оно што учесници у политичком животу Црне Горе могу да смисле. Ријечима Валтазара Богишића: “За риједак случај, није увијек готово правило”.
Међутим, један рок је Уставом прописан: мандатар на располагању има 90 дана, ако у том року влада не буде изабрана, Скупштина се распушта. Члан 92: „Скупштина се распушта, ако не изабере Владу у року од 90 дана од дана када предсједник Црне Горе први пут предложи мандатара”.
Будући да је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић дао мандат за за формирање владе Дритану Абазовићу 3. марта, јасно је да је први мјесец потрошен и да, након што протекну још два, предсједник, по Уставу, указом распушта Скупштину. Избори се расписују првог наредног дана након тога.
То, практично, значи да, уколико се ствари не помјере са мртве тачке, овај сазив парламента 3. јуна може да оде кући и ванредни избори могу бити заказани за август или септембар. Изборни побједници из августа 2020. даће свом главном политичком противнику, предсједнику Црне Горе и ДПС-а, Милу Ђукановићу могућност да одлучује о датуму нових избора. И то не на основу било каквог договора, него на основу права које му по Уставу припада.
„Уколико се у наредна два мјесеца не изгласа Влада, Предсједник државе би требао да распише парламентарне изборе, уколико он одредбу Устава буде протумачио као императивну, иако нигдје не пише ‘мора'“, каже за РТЦГ потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак.
Она подсјећа да је могуће да мандатар Дритан Абазовић врати мандат уколико процијени да не може да састави Владу, тј. да добије потребну подршку и тиме остави вријеме до 3 јуна, да евентуално неко други добије мандат састављања Владе до тог рока, уз, наравно, повјерење 41 посланика.
„Мислим да би у овом хаотичном политичком амбијенту, глобалним изазовима услед рата у Украјини, те све тежег економског стања било најбоље да добијемо неку ‘Владу националног спаса’, најширу могућу са свим политичким актерима у Скупштини, која би имала јасну европску платформу, која би одблокирала институције система и припремила изборно законодавство за фер изборе које би сви пролитички актери признали. Наш Устав не препознаје ни мањинску, ни техничку, ни Владу националног спаса, само препознаје Владу, а ми јој дајемо ове атрибуте, зависно од тога шта ће јој бити циљ и ко ће бити њени актери“, оцјењује Бошњак.
У овом тренутку тешко је замислити било коју врсту договора између актера на црногорској политичкој сцени. Високе цијене, рат у Украјини, као и незадовољство грађана исказано битно слабијим изласком бирача на изборе у Беранама и Улцињу, нијесу се показали као довољан разлог да добијемо владу која има повјерење парламента, нити да се рад Скупштине деблокира.
Наташа Нововић
RTCG