Право на зараду након истека мандата, између осталих, имају предсједници државе, Владе, Скупштине, посланици, директори, тужиоци, судије, министри…
Јавни функционери у Црној Гори након завршетка мандата остварује зараду годину, иако нијесу радно ангажовани. То право не ужива ниједна друга категорија запослених у држави, због чега је Алтернатива Црна Гора Уставном суду поднијела иницијативу за оцјену уставности члана 36 Закона о зарадама запослених у јавном сектору јер сматрају да је у супротности са Уставом који забрањује било који вид дискриминације.
– Молимо вас да Уставни суд Црне Горе испита уставност и законитост члана 36. Закона о зарадама запослених у jавном сектору у коjем се каже: „Лице из члана 22 став 1 и члана 23 ст. 1 и 2 из групе послова А, Б и Ц овог закона коjе jе професионално обављало функциjу има право да након престанка функциjе годину прима накнаду у висини зараде коjу jе примао у посљедњем мjесецу приjе престанка функциjе, уз одговараjуће усклађивање“ – наводи се у иницијативи Алтернативе која је јуче предата Уставном суду.
Чланом 23 Закона о зарадама запослених у јавном сектору прецизира се да у групу А спадају функционери и то: предсједници државе, Владе, Скупштине, Врховног суда, Уставног суда Црне Горе. У групи Б су, између осталих: врховни државни тужилац, предсjедник Сената Државне ревизорске институциjе, потпредсjедници Скупштине и Владе, замjеници предсjедника Врховног суда, Уставног суда Црне Горе, Врховног државног тужиоца, посланици, министри, главни преговарач за преговоре о приступању Црне Горе Европскоj униjи, судије Врховног суда, Уставног суда, државни тужилац у Врховном државном тужилаштву, главни специjални тужилац, предсjедник Судског савjета, Апелационог суда, судије, тужиоци, директори и други функционери. У групи су, између осталих, и: директори Управе полиције, Пореске управе и царина, Завода за извршење кривичних санкциjа, Агенциjе за заштиту личних података и других институција, секретари, помоћници, чланови комисија, шефови комисија, помоћници директора, судије…
Радници немају ни отпремнину
Пејак у иницијативи наводи да за разлику од функционера, обични радник наjчешће нема права ни на отпремнину, осим ако jе то Уговором о раду стриктно предвиђено, што jе изузетак.
– Радник истог момента кад остане без посла остаjе на улици и мора да се сналази за посао. Да ли вам jе jасно колико jе тешко у Црноj Гори наћи посао? Обични радник у Црноj Гори искаче без падобрана на тржиште рада, без икакве финансиjске подршке и потпоре. А управо он храни државну администрациjу своjим радом и плаћањем пореза и доприноса. Додаjемо и то да jе зарада обичних радника директно условљена дjеловањем народних посланика и државних службеника, коjи у држави ствараjу „пословни амбиjент“ коjи утиче на зараде запослених. Незапосленост такође има узрочно-последичну везу са радом jавних службеника и посланика. Ако сви они директно утичу на зараду обичног радника, зашто онда обичан радник нема макар иста права као они, ако не и већа – упозорава Пејак.
У организацији Алтернатива оцјењују да је давање плате функционерима након истека мандата у супротности са Законом о раду.
– Закон о раду jасно дефинише термин зараде и накнаде за рад коjи запослени остваруjу. У Закону о раду се врло jасно каже, члан 79: „Зарада за обављени рад и вриjеме проведено на раду састоjи се од основне зараде, диjела зараде за радни учинак и увећане зараде, у складу са колективним уговором и уговором о раду“. Самим тим, члан 36. Закона о зарадама запослених у jавном сектору у супротности jе са Законом о раду, тj. у супротности jе са самим смислом тог закона коjи зараду за нечиjи рад везуjе за његов радни учинак, како каже члан 79, став 3. Као што добро знате, члан 8. Устава Црне Горе строго забрањуjе било какав вид дискриминациjе грађана. Ако „обичан“ радник нема право да прима зараду годину пошто изгуби своj посао, зашто би то право имао jавни службеник? На таj начин се обични радник, коjи jе носећи стуб ове земље, ставља у неравноправан положаj. Његова улога као камена темељца ове земље се минимизуjе, а на његов рад се гледа са ниподаштавањем. Бивши посланик или службеник има ту привилегиjу да годину сjеди кући, прима плату за нерад, не привређуjући широj друштвеноj заjедници практично ништа – пише у иницијативи, Алтернативе коју је потписао Веско Пејак.