АНАЛИЗА СТРУЧЊАКА: Пад цијена на берзи, али не и у продавницама

На берзама већ три мјесеца падају цијене житарица, кукуруза, биљног уља, шећера. Те повољност треба искористити за формирање робних резерви, како би обезбиједили стабилно снабдијевање и не би зависили од евентуалних забрана извоза којем прибјегавају поједине земље под притиском кризе. То су за Радио ЦГ оцијенили Лидија Рмуш из Привредне коморе и аналитичар Мирза Мулешковић.


Констатују да се у овом тренутку и поред пада на берзама неће смањити цијене основних животних намирница у трговинама, јер су залихе обезбјеђене за минимум два мјесеца по цијенама које су у тренутку увоза биле на максимуму.

На берзама седмицама уназад падају цијене. Свјетска организација за храну биљежи благи пад претходног мјесеца, па су цијене прехрамбених производа просјечно десет одсто ниже него у марту ове године, али 23 процента више него у упоредном периоду 2021.

Конкретно, пале су цијене житарица, биљног уља, шећера, а скочиле меса и млијека. Податке о кретањима за Радио Црне Горе саопштила је секретарка Одбора за пољопривреду и прехрамбену индустрију у Привредној комори Лидија Рмуш.

„Цијене пшенице на берзи смањене су за 5,7 одсто у јуну ове у односу на мај, али су порасле у односу на јун лани скоро 50 процената. Цијене уља смањене су 7,6, а шећера за три и по процента. Међутим, биљежи се раст цијена меса за непуна два процента. Највише је поскупјела пилетина која се највише тражи, а тржишту недостаје због птичијег грипа. Преко четири одсто поскупјели су млијечни производи, односно ако се посматра јун прошле године 25 процената“, навела је Рмуш.

Пад цијена прехрамбених призвода повољан је тренутак за набаку тих роба, па је и право вријеме да се код нас убрзају процедуре формирања резерви.

„Ми робне резерве морамо што прије да формирамо. Не смијемо губити ни један тренутак, када имамо глобалну неизвјесност на тржишту како би имали сигурност снабдијевања. Не морамо да зависимо од тога да ли ће нека држава забранити извоз или не, да ли ће бити производа или не. Дакле, оно што се показало као непоходно претходних мјесеци јесте формирање робних робних резерви. Обзиром на садашње повољности када су у питању цијене на берзама треба се што прије припремити институционално, те издвојити средства за робне резерве“, констатовала је Рмуш.

И економски аналитичар Мирза Мулешковић у коментару за Радио Црне Горе каже да садашња кретања на тржишту треба искористити за набавку додатних количина производа, како би имали стабилност уочи јесени која ће према садашњим процјена бити неизвјесна.

„Негдје ова кретања могу бити добра ствар за државу која планира да уколико нађе модел са трговинским ланцима, да у овом тренутку када је дошло до пада цијене ових намирница обезбиједи робне резерве које ћемо користити у наредном периоду“, констатовао је Мулешковић.

И Рмуш и Мулешковић су констатовали да сада није реално очекивати пад цијена прехрамбених производа у малопродаји, јер су се трговине, како кажу, снабдјеле у ранијем периоду када су цијене на берзама биле високе.

„И док се не потроше количине које су набављене не очекујем да ће доћи до појефтињења, али ако се настави овакав тренд пада цијена на свјетским берзама очекујем корекције и код нас“, оцијенио је Мулешковић.

„За очекивати је да ће се тромјесечна позитивна кретања на тржишту одразити на смањење цијена и код нас. Наравно, ако и даље на берзама буде биљежен пад цијена прехрамбених производа, јер је ријеч о берзанским робама које ми увозимо, а не производимо“, казала је Рмуш.

За сада под глобалним утицајем у Црној Гори само су смањене цијене горива и то 11 центи за литар свих врста.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest