Браво, за пар медицинских радника никшићке болнице, који су од срца поздравили аплаузом нашег великог вођу и последњег европског диктатора, Мила Ђукановића. Нико у доба кризе због коронавируса и није заслужио аплауз колико он. Па браво онима који нису штедјели дланове, да покажу колико воле што их је посјетио, човјек који је довео нашу земљу на руб амбиса, а њихову струку свео на пасош и границу.
И није то био само аплауз за предсједника ДПС-а, то је био аплауз подршке за све оне који већ тридесет година живе на грбачи властитог народа. То је аплауз за сваки цент који је отишао у приватне џепове разних тајкуна. То је аплауз за Мила, Блажа и Аца Ђукановића, затима за све оне њима блиске: Милутина Симовића, Ивана Брајовића, Милана Роћана, Душка Марковића и све оне који тридесет дугих година чине овлико „добра“ народу у Црној Гори. То је био аплауз и за све оне афере које дрмају ову земљу: „Коверту, Лименку, Рамаду, петљу ауто-пута, оним наркотицима на школском броду Јадран, за државни удар, Солану, силне сумњиве приватизације.“ Аплауз за ријеке у цијевима, ради профита породице Ђукановић, аплауз за девастацију ријеке Таре, обале Јадранског мора, за Ћехотину. Аплауз за милионе долара у Дубаију, на Кипру, пар милиона еура синових, пар сестриних, брат нма више но што вам машта достиже.
Браво, за аплауз Милу Ђукановићу, заслужио је и тим што су његови послушници по његовој наредби били уздржани у вези повећања плата вама истима који сте аплаудирали. Па аплаудирајући Милу Ђукановићу ви подржавате политику да ваше плате буду од 400. до 700. еура мјесечно, највеће у Европи, браво, стварно је заслужио аплауз. Да ли је ваш аплауз заслужио јер је је ваше колеге раселио по Њемачкој? Свако од вас, који сте аплаудирали, зна бар пет медицинских радника који су трбухом за крухом отишли да траже посао ван граница своје земље. Аплауз је заслужио и зато што је из ове земље отишло на хиљаде људи да би могли знати шта значи живот. Аплауз је заслужио и што му се црквено умилило, па је и то ријешио да покраде. Да ли је то био и аплауз за све оне силне шлепере које је преко тајних канала шверцом унио у земљу и у пола Европе.
Аплауз, Милу Ђукановићу? Е срам вас било, стидите се гузице када образа немате.
Мјесто као већина ваших колега, које се на својим радним мјестима боре против коронавируса, ви у рандом времену дочекујете аплаузима свога вођу. Који долази у Мерцедесу који ви, нити ваше колеге, заједно за живота не можете зарадити. На њему сат који је скупиљи од ваше годишње плате. Сјутра када од своје плате не будете могли приуштити најосновније намирнице, због кризе која ће само продубити његов џеп, шта ћете да радите? Аплаудирајте!
Једно знам сигурно, да ви не представљате медицинске раднике, ви сте само једна мала група полтрона, која овакву власт и заслужује. И рећи ће ми да сам груб и безобразан, али вјерујте ми на ријеч суздржавам се шта бих вам још све имао за рећи. Ви нисте моја Црна Гора, ви сте оно што би тај коме аплаудирате волио да постанемо, једноставно, послушници режима. А то се никада неће десити. Јер слобода је нешто најљепше што човјек може имати, па ми слободни људи борит ћемо се против диктатора и због вас и вашег бољег сјутра.
Меша Селимовић је о слободи рекао:
“Човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем.”
Мислите мало о томе прије него следећи пут будете аплаудирали диктатору.
Не тако давно никшићким улицама су колоне људи ходале у литијама, демонстрирајући шта мисле о Милу Ђукановићу, пркосно показујући, сваког четвртка и недеље, љепоту њиховог града. Града пива, челика и храбрих људи. А брзо ће тим истим улицама показати још једном колики је аплауз заслужио.
Јанко Плавшић