АСП: Да ли Влада пакује милионе за још једног губиташа?

Фото: Gov,me

Из АСП су саопштили да је, након Владине недавне куповине акција ЕПЦГ, ребалансом буџета пројектовано још десет милиона за куповину дионица, што отвара питање могуће куповине барске „Port of Adria“

Из Акције за социјалну правду (АСП) саопштили су да је, након Владине недавне куповине акција Електропривреде (ЕПЦГ), ребалансом буџета пројектовано још десет милиона за куповину дионица, што, како наводе, отвара питање могуће куповине барске „Port of Adria“.

У АСП-у се питају да ли Влада пакује још милиона за још једног губиташа

„Након што је недавно за 15 милиона еура трговала акције ЕПЦГ, а што се доводи у везу са куповином од турског власника пропале никшићке Жељезаре, ребалансом буџета је пројектовано још десет милиона еура за куповину акција, што отвара питање да ли мањинска влада у техничком мандату спрема куповину барске „Port of Adria““, навели су из АСП-а.

Из мањинске владе је, како су подсјетили, више пута најављена заинтересованост поновног спајања Луке Бар и „Port of Adria“, некадашњи Контејнерски терминал и генерални терети.

Саопштено је да реструктурирање Луке Бар у пракси није дало резултат и да се разматра више опција, али влада Дритана Абазовића није предочила детаљније информације.

„У последњих девет година „Port of Adria“ је у већинском власништву турског „Global Ports Holding“, који је, након једне од веома контроверзних приватизација, стекао 62 одсто власништва, које је платио осам милиона еура“, наводи се у саопшењу.

Како су додали, претходно је тадашња влада уложила шест милиона еура у докапитализацију Контејнерског терминала и генералних терета у циљу његове „боље продаје“.

„Уз купопродајну цијену од осам милиона, турска компанија се обавезала на основни инвестициони програм од 13,5 милиона еура, од чега два милиона улагања у инфраструктуру и 11 милиона у куповину нове опреме, али је та опрема искључиво власништво турске фирме. Биле су планиране и додатне инвестиције од 7,5 милиона, али само ако „Global Ports“ испуни циљани обим промета контејнера и терета“, навели су из АСП-а.

Са Турцима је тада паралелно потписан 30-огодишњи концесиони уговор, при чему је фиксна накнада држави пола милиона годишње, а варијабилна пет еура по контејнеру, односно 20 центи по тони генералног терета.

„Међутим, у прве три године, „Global Ports“ је био ослобођен плаћања годишње концесионе накнаде ради улагања у инфраструктуру, па се држава тако одрекла 1,5 милиона“, тврде у АСП-у.

Непуних деценију касније, како су поручили, показује се да приватизација Контејнерског терминала и генералних терета, и поред низа привилегија датих наводном стратешком инвеститору, није била успјешна, па би нови цех поновне куповине исте компаније опет пао на пореске обвезнике, док за сада мањинска влада не објављује никакве економске параметре о оправданости уласка у тај нови аранжман.

„На крају прошле године „Port of Adria“ је имала непокривени губитак од чак 35,6 милиона еура, за разлику од 14 милиона губитка, колико је било на крају 2013, када је турски партнер преузео већинско власништво. То значи да је губитак увећан за 21,6 милиона или просјечно по око непуних три милиона је растао годишње, док су дугорочни кредити фирме на крају прошле године били 16,5 милиона“, прецизирали су из АСП-а.

Вриједност земљишта и објеката је у тренутку приватизације барске компаније износио нешто преко 55 милиона еура, а на крају прошле године је мања за осам милиона и износи 46,9 милиона.

„Истовремено, крајем прошле године је вриједност постројења и опреме била 8,2 милиона, а осталих уграђених средстава 3,4 милиона, али је то по купопродајном уговору власништво „Global Ports“ , јер јој је тадашња влада омогућила да практично инвестира у саму себе, а не у укупно барску компанију“, објаснили су из АСП-а.

На крају 2013. у барској компанији је било 596 запослених, а на крају прошле године их је 278.

Контејнерска компанија је 2013. године имала приход од продаје од 6,6 милиона, док је лани тај приход 7,2 милиона, што, како наводе у АСП-у, указује да није озбиљније успјела да унаприједи пословне активности.

„Током прошле године обрађено је преко 150 хиљада тона генералног терета и непуних 49 хиљада контејнерског терета. Турска компанија најављивала је да за десет година промет генералних терета подићи на око пола милиона тона, а контејнерски промет на око 250 хиљада тона“, закључује се у саопштењу.

Извор: Дан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest