Он је додао да, нажалост, не може рећи да је извјесно да ће приоритетна дионица ауто-пута Бар-Бољаре, од Смоковца до Матешева, бити отворена 15. јануара
Отварање приоритетне дионице ауто-пута до 15. јануара није извјесно, али је веома близу, саопштио је министар капиталних инвестиција, Младен Бојанић и додао да вјерује да би радови на преосталим дионицама могли почети до краја године.
– Не смијем се усудити да кажем да је то 15. јануар, али ту смо. Близу смо дошли. Негдје ћемо сви заборавити тих мјесец или два кашњења кад први пут кренемо тим ауто-путем, стављајући по страни све што се дешавало с тим пројектом од почетка његове реализације. Тај пут кад се отвори, биће спектакуларан и обезбиједиће далеко безбједнији и бржи саобраћај до Колашина- рекао је Бојанић у интервјуу агенцији Mina-business.
Он је додао да, нажалост, не може рећи да је извјесно да ће приоритетна дионица ауто-пута Бар-Бољаре, од Смоковца до Матешева, бити отворена 15. јануара, као и да не жели да прејудицира.
– Буквално су, задњих мјесец, остали неки ситни послови. Каснило се са електро-машинском инсталацијом и то је највише одложило радове, па су се чекали атести на водоотпорност и отпорност на пожаре, а треба да се уговори и одржавање са компанијом Монтепут- навео је Бојанић.
Он је подсјетио да се у том пројекту није радило како је требало.
– Општина није урадила заобилазницу око Колашина. Тај дио пута је јако лош, али смо успјели то да санирамо, па ће тај прикључак бити пристојан за прво вријеме. У плану је нови пут од петље Матешево до пута Колашин-Матешево и радићемо комплетну реконструкцију од Матешева до Колашина- саопштио је Бојанић.
Он је додао да се у наредном периоду, поред завршетка и пуштања у саобраћај приоритетне дионицу ауто-пута, очекује наставак рада на преосталим дионицама.
– У припреми је пројектна документација, а најкасније до краја маја треба да буде готов идејни пројекат. Упоредо с тим обављамо разговоре са разним инвеститорима, у првом реду с Европском комисијом (ЕК), да видимо које су нам могућности за кофинансирање или неки вид помоћи европских фондова, да би ушли у изградњу друге дионице, јер Црна Гора тешко да може ући у неке комерцијалне кредите- навео је Бојанић.
Он је казао да се упоредо ради идејно рјешење за дионицу од Андријевице до Бољара и да је са Србијом договорена та контактна тачка.
– То је неких 70-ак километара укупно за те двије дионице. Ужурбано се раде пројекти и вјерујем да можемо стићи да до краја године кренемо са радовима- рекао је Бојанић.
Он је саопштио да су у Министарству, које покрива секторе саобраћаја, поморства, енергетике, рударства и истраживања угљоводоника, затекли бројне проблеме, који не смију да чекају на рјешење.
– Затекли смо гомилу проблема. Сваки дан смо били суочени са неким новим изазовом, неке смо успјели да ријешимо, неке нијесмо, неке ћемо ријешити у наредном периоду- поручио је Бојанић.
Он је подсјетио да их је у сектору енергетике сачекало питање Термоелектране (ТЕ) Пљевља, које покушавају да ријеше, као и да је отворен испитни поступак због прекорачења 20 хиљада радних сати.
– Морамо наставити разговоре са Енергетском заједницом у вези ТЕ- рекао је Бојанић и подсјетио да се Црна Гора обавезала да ће у једном моменту потпуно прећи на обновљиве изворе енергије, али да то није једноставно.
Енергетска заједница, према његовим ријечима, схвата ситуацију у којој се Црна Гора налази, као и да је, прије свега, потребно да се прво обезбиједи стабилан енергетски извор, да би се ишло у „неко гашење“, које се, како је нагласио, неће десити тако скоро.
Бојанић је навео и да се по том питању морају наћи рјешење и за еколошка, али и социјална питања, која би се односила на запослене. Он је саопштио да не очекује промјене цијена електричне енергије, нити поремећаје у снабдијевању привреде и грађана, јер Електропривреда (ЕПЦГ) има стабилну ситуацију што се тиче производње.
– Није добро то што се десило са Комбинатом алуминијума (КАП), али то је отворило простор за ЕПЦГ да изађе на тржиште, продаје струју по високим цијенама и остварује добит, а да снабдијевање становништва и провреде буде стабилно- рекао је Бојанић.
Он је додао да очекује стабилизацију цијена на међународном тржишту, јер је њихов тренутни, драстични раст неодржив на дуги рок.
– ЕПЦГ, као озбљан субјекат, то све прати и имамо увјеравање од њих да неће бити проблема у снабдијевању и цијенама струје- казао је Бојанић.
Он је саопштио да је ситуација по питању отплате кредита бродарских компанија драстично боља, као и да у Министарству раде на трајном рјешавању тог проблема.
– Дошли смо у бољу ситуацију, тако да бродарске компаније, не само да могу да плате рате за кредит, него могу и да одвоје дио средстава и врате дио ранијих рата у буџет- казао је Бојанић.
Он је објаснио да их је проблем отплате кредита бродарских компанија сачекао већ у јануару прошле године, на почетку мандата Владе.
– Бродарске компаније нијесу могле да их измирују. Цијена изнајмљивања бродова била је мања него рата кредита, па се то надомјештало из буџета. То се сада промијенило, бољим вођењем компанија, али и промјеном ситуације на тржишту. Порасле су цијене возарина и уговорени нови најмови бродова по скоро два и по пута већим цијенама- рекао је Бојанић.
Министарство, према његовим ријечима, припрема планове за трајно рјешавање тог питања.
– Свјесни смо да двије компаније тешко могу да функционишу, осим у неким екстремно повољним условима. Мораћемо да радимо неко реструктурирање- поручио је Бојанић.
Он је додао да имају доста проблема са Барском пловидбом, гдје је држава власник 51 одсто удјела и без мањинских акцинара не може да доноси одлуке.
„Они имају неке своје циљеве који су легитимни, али се не поклапају са циљевима већинског власника. Мораћемо да радимо нешто да нађемо рјешење које ће задовољити све. Сада је ситуација повољна да донесемо праву одлуку, с обзиром на стабилне изворе прихода“, саопштио је Бојанић.
Он је навео да је сектор поморства раније био у запећку, али да Министарство ради све да то промијени. Ту су, како је казао, и обавезе везане за нову законску регулативу о лукама и о унутрашњој пловидби.
– Имамо неке пројекте везано за линијски транспорт кроз Боку, која је некада имала ту врсту превоза и требало би то поново активирати. То би била вишеструка корист, јер би се смањио притисак на друмски превоз, а и због туриста и локалног становништва је то интересантно- саопштио је Бојанић.
Када је у питању сектор саобраћаја требало би да се крене у израду дијела заобилазница око Будве, која треба да буде дио Јадранско-јонске брзе саобраћајнице.
– Ту смо добили грант ЕК за један дио и ту ћемо ићи што прије- навео је Бојанић и додао да је остало да се ријеши деценијска дилема – како премостити Боку, да ли мостом, тунелом или неком трећом опцијом.
Он је казао да се у сектору жељезнице очекују огромна улагања, јер је то транспорт који се уклапа у еколошку причу, на којој ће се радити.
– Она нам је битна и због Луке Бар, путника и транспорта. Имамо добре уговоре Монтецарга са Каргом Србије. То су вриједни уговори и морамо помоћи Монтецаргу да их реализује, јер то су огромна средства за њих и значајна за Црну Гору, да се активира и жељезнички транспорт- саопштио је Бојанић.
Он је најавио да ће Министарство радити све да се обезбиједе бољи услови за жељезнички превоз путника.
– Куриозитет је да је једини путнички међународни воз на простору Западног Балкана који је остао да функционише – воз Београд-Бар. Без обзира на све недаће, он се одржао и чинимо све да реконструишемо комплетну инфраструктуру и да то буде бржи, сигурнији и бољи транспорт- рекао је Бојанић.
Он је казао да постоји више опција за рјешавање питања Аеродрома Црне Горе, али да Министарство неће само одлучивати, већ да ће одлука бити донијета у сарадњи са Владом и парламентом.
– Постоји ту више опција, од концесије, до докапитализације или евентуалног узимања кредита, па да сами уђемо у све то. Све то има своје добре и лоше стране, али размотрићемо све опције како би се модернизовали у најбољем интересу Црне Горе, аеродрома и авиодоступности. Сви смо свјесни да за то требају велика улагања- навео је Бојанић.
Он је додао да је парламент, генерално посматрано, против концесија.
– Очекују нас разговори са представницима посланичких клубова да видимо у ком правцу да идемо. Застали смо са тендером, нијесмо ушли у другу фазу. Звали смо одређене компаније, односно три квалификована понуђача. Рекао сам да су то реномиране компаније и да су њихови планови јако добри, али то је нешто о чему неће Министарство само одлучивати, већ ћемо са Владом и парламентом видјети шта и како- поручио је Бојанић.
Он је рекао да их код авио-компаније, након пола године успјешног рада, очекује доста озбиљних послова на њеном одржавању, како би била успјешна и озбиљна на дуги рок, а да, са друге стране, не буде као Монтенегро Аирлинес који је често тражио помоћ из буџета.
Бојанић је саопштио да су у сектору енергетике имали разговоре са представницима Инстутута за металургију и рударство из Бора о идеји да се, у сарадњи са њемачким компанијама, ради цементара у Пљевљима, која би била потпуно еколошка.
Он је додао да се и ту поставља питање електричне енергије.
– Разговарали смо са представницима Србије. Они ће брзо гасовод довести до Пријепоља, па постоји расположење да од Пријепоља добијемо гасовод до Пљеваља, како би се у некој будућности ТЕ трансформисала у гасну електрану- објаснио је Бојанић.
Он је рекао и да са Азербејџаном имају један пројекат, који се односи на гасовод Јужни ток, који води до Албаније.
– Ради се пројекат да преко Црне Горе дође до Хрватске. Почетком фебруара ћемо имати састанак у Азербејџану. Циљ нам је да Црну Гору обезбиједимо гасом, како би то било прелазно рјешење ка потпуном коришћењу обновљивих извора енергије- саопштио је Бојанић.
Раде се и пројекти за хидроелектрану Комарница, солари за Слано језеро, као и пројекти ЕПЦГ Солари. Бојанић вјерује да ће ти пројекти у наредном периоду бити макар спремни за почетак, ако не крене њихова реализација.
„Свјесни смо да саобраћајни и крупни инфраструктурни пројекти у енергетици не могу бити у мандату само једне Владе, тако да ако трасирамо пут и направимо пројекте спремне за реализацију, то ће у позитивном смислу да промијени Црну Гору“, поручио је Бојанић.
Он је подсјетио да је у сектору рударства било неких негодовања у вези одређених каменолома и концесија, али да се ту мора наћи баланс. Рударство, саобраћај и енергетика, према ријечима Бојанића, утичу на животну средину, али се мора наћи заједничко рјешење које би подразумијевало развој енергетских и рударских објеката и очување животне средине колико је то могуће.
– Нијесмо у фази развоја да Црна Гора може да живи само од екологије. Хоћемо туризам, производњу, стабилну енергију и брзе путеве, али свугдје морамо да нађемо компромис да, ипак, то радимо, јер ће нам свима то донијети неке бенефите“-саопштио је Бојанић.
Он је навео да је Влада конзорцијуму Ени и Новатек продужила за пола године рок за истраживање нафте у црногорском подморју, јер је сматрала да је то оправдано, с обзиром на то да је било доста потешкоћа и непредвиђених радова.
– Дуго су сви параметри били позитивни, али су се при крају мало промијенили. Коначну одлуку ће донијети стручњаци конзорцијума Ени и Новатек, који су узели узорке. Ти узорци су у Милану и чекамо детаљан извјештај. Управа за угљоводонике и конзорцијум то прате свакодневно и када будемо добили званичан извјештај, изаћи ће се у јавност и саопштити детаљи- објаснио је Бојанић.
Он је додао да не може даље да прејудицира, али да је истраживање нафте донијело позитивне ствари Црној Гори.
– Отворили смо нека нова поља, а наш кадар се обучавао и сада смо по том питању кадровски ојачани. Чека нас и други дио уговора са грчким Енергеаном, који је добио концесије за истраживање гаса. Они треба да се до краја јануара изјасне по том питању и очекујемо да ће ући у истраживање- казао је Бојанић.
Он је нагласио да све што је до сада рађено, Црну Гору није коштало ништа.
– Чак и у крајње неповољној варијанти да се не нађе нафта и да конзорцијум Ени и Новатек каже да не постоје услови за експлоатацију, сав трошак иде на њих. Ево видјећемо какав ће бити резултат- рекао је Бојанић.
Он је, коментаришући ситуацију у КАП-у, казао да је она јасна.
– Огромна је била разлика у цијени киловат сата струје између оне коју је КАП тражио и која је била на међународном тржишту. Немогуће је тражити од ЕПЦГ да себе гура у дебели минус, а са друге стране смо свјесни били потребе да се одржи какав-такав ниво производње алуминијума- саопштио је Бојанић.
Он је додао да се на крају то и десило, па је КАП задржао минимум производње, а ЕПЦГ сачувала билансе, да не улази у минусе у уговорима који су јако неповољни за њу.
– Да подвучем црту, без обзира на неразумијевања и оптуживања, негдје се то сложило онако како је морало да буде, што је добро да се сјутра, ако се нађе оправдан економски интерес за оживљавање алуминијумске индустрије, то може урадити лако и без неких великих трошкова- закључио је Бојанић.
ДАН