„Поштовани грађани Цетиња, док ваш градоначелник из фотеље, за коју прима плату од преко 1000 евра мјесечно хушка на ваше сународнике, грађане ове државе који плаћањем својих пореских обавеза омогућавају да Пријестоница добија 1% из буџета државе Црне Горе, ви највјероватније вечерас опет нећете имати воде“
Поводом раста тензија због најављеног устоличења у Цетињском манастиру, градоначелник Пријестонице Цетиње Александар Кашћелан упутио је 18. августа писмо амбасадорима у Црној Гори позвајући их да апелују на смиривање тензија и поштовање воље дијела црногорске јавности да се устоличење не одржи на Цетињу, већ да се за тај чин одабере неко друго мјесто у Црној Гори.
Овај захтев, у већ познатом маниру, Кашћелан правда наводним растом тензија и потребом за поштовањем воље дијела црногорске јавности који се противи да се црквена церемонија одигра на Цетињу. Терет одговорности он пребацује на носиоце власти на свим нивоима, сматрајући да је наклоност државне власти према било којој вјерској или етничкој заједници неприхватљива, као и ускраћивање грађанима да мисле другачије.
Подсјетимо, власти су поздравили одржавање церемоније, опозиција се противи да то буде на Цетињу а бројна процрногорска удружења и групе грађана и појединци позвали су на протестна окупљања тим поводом.
Нованар и некадашњи главни и одговорни уредник РТВ Будва Ива Бајковић прокоментарисала је апел Кашћелана истичући да Цетиње којим он руководи као први човјек града сигурним кораком“ тоне у све дубљу економску кризу.
“ Поштовани грађани Цетиња, док ваш градоначелник из фотеље, за коју прима плату од преко 1000 евра мјесечно хушка на ваше сународнике, грађане ове државе који плаћањем својих пореских обавеза омогућавају да Пријестоница добија 1% из буџета државе Црне Горе, ви највјероватније вечерас опет нећете имати воде. И та ситуација са водом није од јуче. Ви нисте имали воде ни за вријеме државне заједнице, а Бога ми немате је ни од 21.05.2006.године“, написала је Бајковић на свом Фејсбук профилу.
Текућа вода је једна од најбољих тековина XX вијека. Вјерујте ми на ријеч, истиче она.
„Можете да се купате кад пожелите, не морате да циљате прецизно у WC шољу јер штедите оно што се током дана накупи у каинима, дакле вода као најосновнија потреба никада није била предмет ваших протеста. А замислите, воду вам није ускратила Српска православна црква, нити Срби, нити четници. Воду су вам ускратиле неспособне, лажне патриотске структуре које су до сада имале времена да то питање ријеше. И то не једном“, подсјећа Бајковић.
Док забринуто посматрате, наводи она, како се Србија спрема да вас окупира ( нигдје везе, али ајде), на десетине ваших суграђана ће отићи у Народну кухињу Митрополије црногорско – приморске да узме један оброк, а затим ће за 20 еура да пође кршима да насрће на исту ту Митрополију и људе који својим трудом хране гладне.
„Истина, у Будви је освануо транспарент „Будва је уз Цетиње“. Транспарент је толико високо подигнут, да није објављено по порталима – не би га нико ни примјетио. Али знате шта? Та високоспратница је у Будви и није на Цетињу, а тајкун који је гради ће бити уз Цетиње тако што ће омогућити вашим сестрама и мајкама да чисте станове размажених богаташа док сваког дана стопом журе да не закасне, јер немају новца да нахране и гладна уста и да се возе регуларним аутобусом“, каже Бајковић.
Захваљујући ратним хушкачима који покривају одговорне функције, Цетиње данас нема ни туриста.
„Само упоредите податак да је Цетиње 2019.посјетило преко 20 000 туриста, ове године једва је било 8 000. Мислим да би требали озбиљно да размислите зашто је културно – историјско мјесто које не треба посебно ни рекламирати за излетничке туре доспјело на овакав глас. Није ваљда да се туристи и гости осјећају несигурно? А не бих ово ни писала да се не сјећам да је Цетиње за Будву, све до друге половине осамдесетих било метропола. Ми нисмо имали ни крштене продавнице. За све што нам је требало ишли смо на Цетиње, што Таром, што сопственим аутомобилом. Памтим и Ријеку Црнојевића, али памтим и своје село – Грађане у којима је чак и школа радила. Памтим и Цетињане који су били господа, који су имали и став и држање, и који су били рјечити – од њих се могло што-шта фино и чути“, подсјећа она.
Бајковић истиче да свако има право да протестује, те да исто треба да искористи.
“ Жао ми је само што ћете вазда кривца за своје пропадање видјети на погрешној страни“, закључила је Бајковић.
IN4S