Банка хране: Неопходан другачији приступ сиромаштву

Фото: Pixabay

Представници власти морају имати друкчији приступ сиромаштву, како би на ту појаву престали гледати као на нешто апстрактно, сводећи сиромахе на статистику, поручили су из Банке хране.

Предсједница те организације Марина Медојевић је, поводом 9. августа – Свјетског дана сиромашних, поручила да се држава Црна Гора мора стиђети сиромаштва својих грађана јер је, како је навела, јако изражено и нема мјера које би допринијеле да се оно смањи.

„Са потенцијалима које имамо и малим бројем становника, треба бити ријетко незаинтересован за судбину социјално угрожених, а имати моћ да мијењаш систем какву имају људи на власти, па да оставили трећину својих становника да животаре“, сматра Медојевић.

Она је подсјетила да је Црна Гора Уставом декларисана као држава социјалне правде, али је, како је казала, то само мртво слово на папиру.

„Гладан човјек није слободан човјек. Представници власти морају имати друкчији приступ сиромаштву, како би на сиромаштво престали гледати као на нешто апстрактно, сводећи сиромахе на статистику“, истакла је Медојевић.

Према њеним ријечима, сиромаштво сиромашних може бити излијечено богатством богатих.

Медојевић је казала да је деценијско богаћење припадника политичких елита и њихових пријатеља на рачун све сиромашнијих грађана неморално.

Вријеме је, како је навела, да се таквима наплати екстрапрофит и да се од тога помогне угроженима.

„Свим државним функционерима који су добили станове и кредите од државе, по смијешним цијенама и условима, треба наплатити по тржишним цијенама, а од тих пара изградити јефтине социјалне станове, који би били дати на коришћење лицима која су у стању социјалне потребе и немају ријешено стамбено питање“, сматра Медојевић.

Она је подсјетила да је кључни фактор за пад незапослености, која је један од великих узрока сиромаштва, раст привреде, повећан број радних мјеста у домаћим предузећима и долазак страних инвеститора.

„Чињеница је да сиромаштво не познаје границе доб, пол, вјеру или религије, треба да нас уједини и да наш притисак на Владу и ресорна министарства буде снажан и оствари жељене резултате“, поручила је Медојевић.

Како је навела, подаци показују да се број ђеце у Црној Гори која зависе од туђе помоћи уназад неколико година драстићно повећао.

Медојевић је казала да половина пензионера прима пензију мању од просјечне, од које корисници ни лијекове не могу купути, „а да не помињемо храну и остале рачуне“ .

Нажалост, додала је она, у категорији сиромашних све је више и радно активног становништва, као и младих, чија је стопа незапослености у самом европском врху.

„Званичници се хвале рекордима постигнутим у туризму. Да ли имају у плану усмјерити од поменутог профита озбиљна финансијска и друга средства ка онима које чека, можда никад неизвјеснија, јесен и зима“, рекла је Медојевић.

Према њеним ријечима, однос државе према угроженима осликава њену снагу и одговорност.

„Помоћ коју пружамо као држава према избјеглим лицима изнуђена је са стране, јер да није тако, исту би имали и сви угрожени становници Црне Горе“, истакла је Медојевић.

Како је навела, бесплатан вртић, књиге након основне школе, школски прибор, ођећа, обућа, храна, смјештај, гријање, лијечење – мисаоне су именице за многе социјално угрожене становнике Црне Горе.

Држава, сматра Медојевић, мора да издваја за социјалну политику и социјалну заштиту онолико колико је просјек у Европској унији, јер Црна Гора има најмањи проценат новца за социјална давања за сиромашне, у односу на укупни буџет.

„Како ће влада и ресорна министарства заштити грађане који немају приходе и имовину од које могу да живе, да имају кров над главом, плаћене рачуне укључујући огрјев , храну, обућу, ођећу, књиге и школски прибор“, упитала је Медојевић.

Како је навела, минимална потрошачка корпа се односи на потрошњу домаћинства која укључује храну и непрехрамбене производе и услуге, којом се омогућава одржавање живота и радне способности чланова домаћинства, и у њу већ неколико година не спадају трошкови кирије.

„Имају ли план носиоци извршне власти како помоћи породицама које живе са примањима испод минималне потрошачке корпе, јер знамо да је то минимум који морају имати да задовоље биолошке потреба за опстанак, а уз то је из ње искључена кирија“, додала је Медојевић.

Према њеним ријечима, да би држава била социјално праведна, морају се што хитније урадити социјални картони свих грађана Црне Горе, како би се имао увид у имовину и приход, и опорезивали оне који имају више, да би се помогло да они који немају ништа или имају мало.

„Морамо увезати све организације и иинституције које помажу угроженима у јединствен систем на нивоу државе, како би се помоћ дијелила равноправније“, закључила је Медојевић.

Извор: ртцг

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest