Баошић: Бемакс – носилац државне штафете пословне подобности

Према његовим ријечима, из било којег сегмента из њихове сфере пословања, јасно се да закључити да су дебело привилеговани и да су им на располагању ресурси који другима нису

Баошић

За привреду било које земље, једна од најпогубнијих ствари у неком сектору је покушај стварања монопола. Монопол, гледано дугорочно, прикупља бенефите том привредном субјекту за кога се прави, али истовремено разара ткиво привредне гране у коме послује тај привредни субјекат, казао је функционер Демократске народне партије Немања Баошић.

„Монопол као такав, настаје најчешће уз свесрдну помоћ дјелова државног апарата и лишен је наступа на тржишту у равноправној утакмици. Флагрантан примјер наведеног имамо и у Црној Гори у сектору грађевинарства. Свједоци смо да подгоричко предузеће “БЕМАКС” функционише управо по том принципу“, истиче он.

Према његовим ријечима, из било којег сегмента из њихове сфере пословања, јасно се да закључити да су дебело привилеговани и да су им на располагању ресурси који другима нису.

„Рецимо, када је неки од капиталних пројеката у Црној Гори у фази припреме, прво добијемо извођача радова, па тек онда сазнање шта ће се заправо градити. Треба ли посебно напомињати да управо такав случај имамо на ауто путу, на пројектима Порто Монтенегро, Порто Нови, Луштица, булевари око Подгорице… На овим пројектима, Порто Монтенегро, Порто Нови, Луштица, “ БЕМАКС” узме оно што је интересантно, а оне ствари које нису или су мање финансијски примамљиве главни извођачи или представници инвеститора у виду Азмонта, Луштица Девелопмента итд. препусте другим грађевинским компанијама“, каже Баошић.

Најчешће су то, истиче, ситни послови који су лишени могућности добре зараде.

„Није ријетка и пракса да поједини, капитални,пројекти чекају и по неколико мјесеци, док “БЕМАКС” не заврши радове на једном пројекту, да би пребацио оперативу и започео радове на новом пројекту. Што би рекли, по принципу резервације. Неко ће рећи да се овдје не ради о монополу већ како је ова подгоричка компанија најспособнија и најопремљенија како у стручном кадру, тако и механизацијом. Ово би и могао бити аргумент за анализу када би имали макар један примјер да је та компанија учествовала озбиљно на бар једном капиталном пројекту у Региону или у Европи. То је заправо једино предузеће тих капацитета, које је сву своју дјелатност везало за државу из које потиче. Како би се модерним језиком рекло – нема роминга“, појаснио је.

Наравно, да би такав систем опстао и да би могао уредно измиривати обавезе према држави, запосленима и добављачима, мора имати континуирано обезбијеђен посао, а то је опет, каже, немогуће у регуларној тржишној утакмици, у условима здраве конкуренције.

„На овако малом тржишту као што је Црна Гора то је могуће само уз свесрдну помоћ дјелова државног апарата. И у осталим сферама пословања овог предузећа, врло је слична ствар као и у самом извођењу радова. Тако нпр. у 2009 години БЕМАКС је остваривао преко 75% укупне производње бетона у Црној Гори, у овом тренутку тај проценат је наравно и већи. О давању концесија на експлоатацију рјечног агрегата, отварању каменолома итд. не треба трошити ријечи, једноставно је, дјелови државног апарата су у потпуности стављени у функцију ове подгоричке политички подобне компаније са циљем да јој обезбиједе максимално лагодно пословање, а све наравно без равноправних тржишних услова“, закључио је Баошић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest