Баошић: Све што смо виђели у документарном филму “Бранили смо светиње” неоспорна је истина

Пише: Немања Баошић, предсједник Савјета младих ДНП-а

Да се ми држимо чињеница. Све што смо видјели у документарном филму „Бранили смо светиње“ неоспорна је ИСТИНА, а истина некада није по вољи свима, но и даље је истина:

Pratite nas na našem Instagram, Facebook, Twitter i YouTube profilu

ИСТИНА је да је комплетан посланички клуб ДФ-а ухапшен у ноћи парламентарне верификације отимачине имовине МЦП, односно СПЦ.

ИСТИНА је да у оквиру споменутог документарца политички актери искључиво свједоче историјским моментима.

ИСТИНА је и да поједини не скривајући анимозитет према ДФ манипулишу чак и саопштењима МЦП.

ИСТИНА је да исти који бесрамно манипулишу ћуте на непотписивање Темељног уговора, и нарочито срамно недавно најпримитивнијим терминима вријеђаше Владику бачког Иринеја. То су они!

Вуковићевој није било мрско да докторске студије похађа у Београду, а доктор наука на УЦГ је проблем јер је свештеник СПЦ

ИСТИНА је да у једном документарцу не може стати историјски отпор народа ЦГ. У једном документарцу не може стати Персина станица, отпор Зете, отпор посланика у парламенту, пркосна пјесма у полицијској марици, затим пребијање свештених лица, хапшења црквених великодостојника, историјски говор Премовића у Беранама, мали анђео Уна која је једном реченицом упућеном униформисаном лицу одржала лекцију безбожницима. Све наведено, и још много тога има тежину вјечности, не постоји документарац, не постоји филм који ће посветити довољно пажње народу који је био достојан историјског тренутка. Постоји само вјечност и свједочења оних који су имали ту част да буду дио борбе добра и зла, да буду на страни истине и правде!

Зато господо, сваки документарац, апсолутно сваки филм о одбрани светиња који садржи аргументоване чињенице и видео записе никако не може бити лош, проблем је у онима у којима се очито пробудио некакав осјећај сујете и политичког анимозитета.

Манипулишите, имате право, закључујем са тиме да немам апсолутно намјеру да умањим допринос било кога, али СВАКО од оних 200.000+ учесника литија заслужује филм, и још важније, заслужује шансу у овој земљи. Проблем лежи у томе што они који нису били дио те историјске борбе данас кроје капу „некој новој“ Црној Гори. Док се народ ЦГ гушио у сузавцу они су се гушили у бранцину и кавијару од Сингапура до САД. Тиме стављам тачку.