Царевић: Црна Гора дугује захвалност Србима

Вријеме читања 4 минута

Част је помоћи обнову наших светиња, између своје свете СПЦ и фотеље, увек ћу изабрати цркву. – Породица је на удару, а без ње као основне ћелије осуђени смо на нестајање

foto: pogled.me

Српство се не брани само у Шумадији већ и овде у Будви и у Црној Гори. Распадом Југославије настала је јака тенденција да се Срби сведу на фолклорни елемент, без политичких и колективних права, да свој идентитет сведу на честитање православног Божића и да се ту зауставе. Овде нас зову „посрбице”, у Босни нас зову „Власима” или „православним Босанцима”. Изгледа да је једини грех што желимо иста права као и сви други европски народи, право на историју, право на језик, на културу и идентитет, а пре свега желимо колективна политичка права, рекао је у интервјуу за „Политику” председник општине Будва Марко Бато Царевић, кога опозиционе партије нападају због оваквог става.

Позвали сте српски народ на слогу, а да ли је она могућа међу Србима у Црној Гори?

Проблем је комплексан и вишеслојан. Није од јуче и траје од 2006. године, али и од усвајања Устава 2007. године. Српски народ је тада требало да буде колатерална штета јер је нова Црна Гора, установљена референдумом, имала снажну потребу да анулира свој неспорно српски историјски карактер. Прљавом кампањом Србима је наметнут осећај колективне кривице јер су својом слободно израженом вољом, што је њихово грађанско и људско право, гласали за заједничку државу. Недефинисан уставни статус српског народа у Црној Гори је узрочник свих даљих раслојавања српског колективног бића јер ми унутар себе нисмо у стању да се договоримо о кључним националним ставовима и нашем односу према таквој, постреферендумској Црној Гори. Недостајала нам је кровна институционална организација која би имала снагу и утицај да све Србе окупи под свој оквир, а Српство смо свели на унутарстраначка и политичка препуцавања. Нама је потребан унутарсрпски договор и дијалог и консензус када је реч о свим националним питањима.

Захвални сте, како сте рекли, браћи из Србије што су прошлог лета као туристи масовно боравили у Будви?

Нас ових дана засипају рекламама у којима нас америчка амбасада подсећа на традиционалне везе и пријатељство које гаји са Црном Гором, а за шта ми искрено и немамо превише опипљивих доказа. С друге стране, након земљотреса 1979. године Србија је Црној Гори помагала са преко шест милиона евра месечно, односно за 15 година, колико је та помоћ трајала, она је, изражена у новцу, износила преко милијарду евра. Управо се од тог новца Будва поново изградила након катастрофалног земљотреса и захваљујући тој помоћи поново је стала на ноге. Током 30 година наша браћа из Србије и Републике Српске масовно бирају управо Будву за своје омиљено летовалиште, а да нико никада није осетио потребу да им захвали зато што долазе овде, троше свој новац и самим тим нам омогућавају да се даље развијамо. Они су један од разлога због којих је Будва данас привредно најпотентнија општина у Црној Гори, захваљујући којој се и цела Црна Гора развија и остварује неку привредну делатност. Зато мислим да смо сви дужни да захвалимо тим људима, али и да наставимо да гајимо свесрпски дух заједништва и солидарности. Од таквог приступа никоме не може да буде лоше.

Колико знам, не споре вам хуманост ни сада, када сте први човек општине. Сиромашним породицама поделили сте 37 плата. Коме то смета?

Не знам зашто бих то иком сметало. Када сам ступио на функцију, јавно сам дао реч да од општине Будва нећу ништа узимати, и ја сам своју реч одржао. Чин донације плате објављујем у медијима да бих грађанима ставио до знања да се своје речи држим. Можда неком звучи као популизам, али ја мислим да треба помоћи ономе коме је помоћ потребна и да сви треба да личним примером показујемо како се гради боље и срећније друштво. Овде је Бог дао да има за све довољно, и ако сам у могућности, увек ћу помоћи.

За разлику од многих генерација политичара, ви сте наставили породични бизнис и стекли позамашни капитал, па тек онда дошли на ову политичку функцију. Је ли вас то омело или вам је донело неки бенефит?

Овде људи нису изгледа навикли да раде, па им је чудно када неко из бизниса уђе у политику. Ја сам хиљаду пута поновио да нисам професионални политичар, али да имам потребу да помогнем свом граду и свом народу и да ми је примарни мотив управо био да се укључим у ове процесе. Једини бенефит од бизниса у политици је тај што сам навикао да устајем рано и да ми није проблем да радим током целог дана. Није политика ништа изгубила од мог породичног бизниса, али мој породични бизнис и те како трпи због мог бављења политиком.

Ваша компанија обнављала је светиње, помагала културу и спорт. Кажете да је то све било могуће захваљујући раду и слози ваше породице. Како то код вас функционише?

Радну етику смо моја браћа, сестра и ја научили од нашега оца и мајке. Мајка ми је још увек жива и иако смо ми одрасли људи са својим породицама, недељни ручак код ње се не прескаче. Тада се сви окупимо, и то је заправо наш празник. И тако функционишемо деценијама. Огромна је част за све нас што смо у прилици да помогнемо обнову наших светиња, и ту сам одувек био врло јасан. Између своје свете Српске православне цркве и фотеље, увек ћу изабрати цркву.

Све је у породици и друштво мора да нађе начина да заштити породицу, њене вредности, њен изворни облик. Данас је породица на удару различитих интересних структура, али ко изгуби породицу, тај је изгубио своју везу са Богом. Зато апелујем на све учеснике јавног и политичког живота да ставе породицу као број један на својим агендама, да је заштите и да раде на њеном очувању јер без породице као основне ћелије, ми као народ смо осуђени на нестајање.

Изјавили сте да се никада нећете помирити с тим да у Црној Гори нема пописа, да је Косово и даље црногорска рана, да нема слоге без породице као ни спаса српском народу.

Радује информација да је Влада Црне Горе ипак, упркос свим притисцима споља и изнутра, усвојила одлуке за одржавање пописа током 2022. године, и то по принципу старе пописне методологије која укључује и изјашњавање када је реч о идентитетским питањима и Демократски фронт је ту одиграо битну улогу. Што се тиче односа према Косову и Метохији, подсетићу на стихове „трагичног јунака косовске мисли”, великог Његоша, који каже: „ал’ су мишца, име црногорско, ускрснули с косовске гробнице, ђе Обилић над сенима влада”; или на стихове краља Николе, који каже: „Сва знамења испод Шаре, сва знамења и светиње, скупљена су под Ловћеном, међу нама на Цетиње.” Црна Гора је етичка вертикала косовског завета. Дубоко верујем у речи блаженопочившег митрополита Амфилохија, који каже да бисмо сачували и разумели Косово, морамо прво да га пронађемо и задобијемо у себи самима.

Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest