Батрићевић: “Равногорска фукара” је идеолошка одредница; Ово је Влада вјерских фундаменталиста

Судар Титана – Филиповић разговарао са Батрићевићем! У налету ПРЕљубави према монтенегру, разговор се свео на правдање фашистичког наступа после пораза ДПС на изборима, али и нападима на Србе у Црној Гори

Судар Титана – Филиповић разговарао са Батрићевићем! У налету ПРЕљубави према монтенегру, разговор се свео на правдање фашистичког наступа после пораза ДПС на изборима, али и нападима на Србе у Црној Гори. Тако да Батрићевић у једном тренутку каже:

“Равногорска фукара” је идеолошка, не национална одредница. Да се границе националних и идеолошких категорија не преклапају, јасно је свакоме добронамјерном тумачу црногорске политичке збиље. У том смислу, “равногорском фукаром” сматрам све оне који у XXИ вијеку подржавају идеологију равногорскога четничког покрета, били они Црногорци или Срби. То је идеологија у чијем се епицентру налази исконско зло – идеја етничкога чишћења. За вријеме Другог свјетског рата, од руку те идеологије, од Берана до Фоче, страдало је преко 15.000 муслимана и ко зна још колико политичких неистомишљеника. Поновно рађање ове идеологије крајем XX вијека директно је одговорно за геноцид у Сребреници, док се њене манифестације у XXИ вијеку углавном своде на пријетње новим злочинима и негирање већ учињених.“

На питање, „спонтано“, Љубомира Филиповића – Да ли је ова власт велика пријетња Црној Гори и њеној будућности и зашто? – Батрићевић користи прилику да нападне и потпредсједника Владе Дритана Абазовића…

„Наравно да јесте. Ово је Влада вјерских фундаменталиста и као таква представља највећу пријетњу за будућност грађанске и секуларне Црне Горе. Фундаментализам не трпи разноврсност и они ће своју опсесију етнички хомогеним српским свијетом покушати остварити по сваку цијену. Иако се о томе доста говори, бојим се да постоји велика забуна око тога ко су заправо највеће жртве тога пројекта.

Наиме, идеја српскога свијета, у троуглу Београд-Бања Лука-Подгорица, само је у првој фази усмјерена према Црногорцима, они желе нас Црногорце у Црној Гори, али нас желе као Србе. Ту је пут асимилације јасан: користећи православље релативизовати линију националнога разграничења. С мањинама, међутим, не постоји идентитетска основа на којој би се та асимилација одиграла. Зато се вјерским мањинама пријети прогоном, а понекад и нечим горим. Бојим да ће на крају, ипак, најтежу цијену платити црногорски муслимани.

Биће касно кад Дритан схвати да Албанац, ваистину, не може бити четник. Не зато што неће, јер он би радо. Него зато јер му не дају. Бар је њима јасно да се не може истовремено бити и субјектом и објектом етничкога чишћења.“

ИН4С