То је први случај у историји да неки атеиста, човјек који није крштен, оснива цркву (смијех). Не би ме зачудило да се открије да је он Црну Гору негдје уписао на своје име као приватну својину – навео је он
То је први случај у историји да неки атеиста, човјек који није крштен, оснива цркву (смијех). Не би ме зачудило да се открије да је он Црну Гору негдје уписао на своје име као приватну својину – навео је он
Академик Матија Бећковић и глумац Петар Хаџи Божовић срели су се ових дана у чувеној београдској кафани. Повод – прослава велике глумачке награде Добричнин прстен, коју је добио Божовић.
Будући да су обојица везана за Црну Гору, неизбјежна је била прича о стању у њој.
Бећковић је од 2018. године имао забрану уласка у Црну Гору, такву одлуку је донијела власт Мила Ђукановића, на шта Божовић каже: „Очекивао сам то и раније.“ Бећковић одговара:
„Многи су ми завидјели и викали: Што мени нису забранили и по којој то протекцији су њему забранили“ (смијех).
– Вратио сам се скоро из Црне Горе. Мијења се полако. Нешто што се 30 година усађивало, не може се тако ишчупати. Комесари би то ријешили преко ноћи. Народ се осјећа боље – каже Божовић.
На питање да ли је Ђукановић отишао у историју, Бећковић каже:
– Да, само зависи у коју. Не знам како би се та историја звала. Он је први који је увео то што политичка историја досад није знала, а то је да се мафија бави идеологијом, историјом и језиком. То је први случај у историји да неки атеиста, човјек који није крштен, оснива цркву (смијех). Не би ме зачудило да се открије да је он Црну Гору негдје уписао на своје име као приватну својину – навео је он.
Божовић се надовезује:
„Или бар на Блажа (Блажо Ђукановић, син Мила Ђукановића, прим. нов.). Син га је и питао да ли се мост преко кањона Мораче зове по њему (Мост Блажа Јовановића, прим. нов.). Он га је питао: „Тата, је ли то мој мост“. То је шала мала. Али, боже драги, ја га знам, знам Мила. Дружили смо се и имали снове о сјеверној Црној Гори. Слао сам и слогане одавде, поручивао – немојте више те ружне ријечи, него извадите нешто из Његоша. Шта би с тим човјеком? Као да су двије личности у њему. Све што је свето је погазио. Ко је њега могао да натјера да се промијени? Мора да је био уцијењен послије оног процеса у Барију, кад је Америка рекла Италији „стоп“. Он је тада казао: „Идем у бизнис.“ Не, не, твоја рука није за бизнис, него да потписујеш шта треба. Дотјерали су до те мјере, па није могло даље. Иначе, све док нисам почео „Горски вијенац“ да снимам, нисам знао да је један безвјерни народ Црна Гора била до састанка са Амфилохијем. Дошло је тад било 30 људи у цркву, а 23 није знало да се прекрсти. Погледајте само с те позиције шта је Амфилохије урадио – подсјетио је он.
Амфилохијев гроб је светиња
Присјетили су се и покојног митрополита црногорско-приморског Амфилохија, ког су обојица познавала. Сусрете с њим и његове поруке памтиће довјека.
– Он је само промијенио улогу. Живљи је од свих тамо који су остали живи. Гроб његов је једна светиња. Мислим да ко дође тамо, прво иде на његов гроб, па тек онда на Острог. А Острог је био мјесто гдје су Црногорци улагали своје молбе и жалбе, а сада су добили још један шалтер – каже Бећковић, док Божовић додаје: „Не мора се само код Светог Василија. Амфилохије је живљи сад“.
Зашто противници „велике Србије“ ћуте о „великој Албанији“
Бећковић и Божовић су се дотакли и косовског питања.
– Борећи се против „велике Србије“ ствара се „велика Албанија“. Противници „велике Србије“ не говоре ништа против „велике Албаније“. Ми смо с Косовом неко, а без Косова нико. Сада још можемо да бирамо – каже Бећковић.
Божовић додаје:
„Изгледа да је Косово рана одавно, а по потреби је само чачкају кад треба да закрви. А „велика Албанија“ је стара идеја великих силеџија којима смета Србија. Кад је Црна Гора прва признала Косово, био сам на Цетињу. Неки моји пријатељи либерали извињавали су ми се да они то нису шћели“.
(Курир)