Бесмртни витез: На данашњи дан пре 374 године погинуо је Вук Мандушић

На данашњи дан пре 374 године у боју са Турцима погинуо је знаменити српски јунак из Равних Котара – Вук Мандушић, кога је у ред бесмртних витезова кроз спев „Горски вијенац“ овековечио Петар Други Петровић Његош.

Фото: glassrpske

Ради се о личности која је од свих Његошевих јунака најбогатија унутрашњим противречностима, а кроз коју је представљен типични црногорски јунак са манама и врлинама – махнитошћу, ћудљивошћу, али и интимношћу која се испољавала и кроз причу о снахи Анђелији.

Иако о њему нема много историјских података, зна се да се истицао јунаштвом у борбама против Турака. Овај српски ускочки харамбаша рођен је око 1610. године у околини Шибеника, где је ратовао у служби Млетачке републике за време Кандијског рата.

Историчари из тог времена записали су да су Мандушићева храброст и бројни подвизи достојни да се унесу у све историјске списе. Записано је да је Вук по наредби генералног провидура Фоскола, добио задатак да нападне турску војску коју је предводио Хусеин-бег, која се враћала са пљачкашког похода из задарског залеђа. Одлучио је да Турцима постави заседу у Зечеву код Шибеника, где се налазила тврђава са кулом, опасана зидом широким четири стопе. Заједно са Вуком Мандушићем у борби су учествовали и харамбаше Медаковић, Миљанић, Вукадин Митровић и Илија Смиљанић. Многобројна турска војска надјачала је ускоке.

„Вук Мандушић се неустрашиво борио и пошто му је била одсечена десна рука, успео је да убије још четири турска војника. Након тога пао је од изнемоглости, те су га Турци заробили и убили. Тело Вука Мандушића сахрањено је на месту погибије, у Доловима Мандића, на путу Бенковац – Кистање, где и данас има обележје. Након битке цела Далмација је оплакивала тужну, али славну смрт Вука Мандушића. Државни секретаријат Ватикана је обавештен да је млетачка влада ‘тешка срца’ примила вест о смрти Вука Мандушића, што говори о његовом значају за Млетачку републику“, записали су историчари. Вук Мандушић је један од најистакнутијих ликова у Његошевом „Горском вијенцу“.

Последњи стихови овог спева су антологијски, али и као изрека која се у народу готово свакодневно може чути:

„Здраво твоја глава на рамена,

ти ћеш пушку другу набавити,
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита!“
Књижевни критичари ове стихове пореде са: „Бој не бије свијетло оружје већ бој бије срце у јунака“

Извор: Новости

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest