Пише: Радко Гарчевић
Црна Гора данас обиљежава 30 година од проглашења за еколошку државу. На данашњи дан 1991. године на Жабљаку је усвојена Декларација о еколошкој држави, чиме је Црна Гора постала прва еколошка република на свијету. Да је Црна Гора еколошка држава записано је и у Уставу у којем је јасно дефинисано стратешко опредељење земље да усваја и примјењује највише стандарде и норме из области заштите животне средине, очувања природе и економског развоја на принципима еколошки одрживог система.
Национални паркови су предјели посебне љепоте и значајних и ријетких природних појава. Они чине еколошку и географску цјелину која се посебним законом издваја и штити. Простори националних паркова Дурмитора, Биоградске горе, Скадарског језера, Ловћена и Проклетија чине 7,7% територије Црне Горе.
Сваки национални парк карактерише специфична природна и културна баштина. Захваљујући својим вриједностима, национални паркови имају не само национални већ и међународни значај.
Тако се национални парк Дурмитор са кањоном ријеке Таре, од 1980. године, налази на УНЕСЦО-вој Листи свјетске природне баштине. Ријека Тара има статус Резервата биосфере (МАБ) од 1977. године. Национални парк Скадарско језеро има статус Значајног орнитолошког подручја (ИБА) од 1989. године, а 1995. године је уписан на Свјетску листу мочвара од међународног значаја (РАМСАР).
Биоградска гора са својом површином од 5650 ха у парку који има 26 биљних заједница са око 2.000 врста и подврста представља прави драгуљ не само Црне Горе него и Свијета . На локалитету Биоградска гора до сада је евидентирано ј више од 200 врста птица, међу којима и орао крсташ. Фауну чине јелени, срне, дивокозе, вукови, дивље свиње, лисице, зечеви, а простор НП је станиште за више од 350 врста инсеката, Београдска гора је први заштићени објекат природе на простору Европе, а други у свијету након Јелоустонског парка Међутим ДПС скакавци боље рећи глодари нису марили за тај драгуљ него су га И те како “украсили” нелегалним објектима, са Црногорском обалом је исти случај, црногорска обала која је па можемо слободно рећи потпуно девастирана дивљом градњом, готово сви витални екосистеми су угрожени, шуме су под концесијама. Пљевља су апослутни рекордер у пробијању граница аерозагађења и као таква постала су најзагађенији град у Европи, док је Лим од најчистије ријеке постао канал за отпад.
Дио слике данашње еколошке државе Црне Горе су и претварање плодног земљишта у грађевинско, немилосрдна експлоатација шљунка и пијеска из ријека, док са дивљим депонијама и сметлиштима дуж магистрале је оно са чим дочекујемо странце који се одлуче да посјете Црну Гору.
Колико је Црна Гора данас заиста еколошка ? И без еколога није тешко закључити да је подалеко од тога ако се прокрстари њеном територијом.