А, били су понос, темељ и стубови српског и југословенског глумишта.
Данас су можда на неком бољем мјесту… Отишли су у легенду, а настављају да живе кроз своје легендарне улоге и да дају лекције младим нараштајима. Иако их нема међу нама, неких поодавно, увијек их се радо сјећамо.Тешко је побројати све познате глумце који су оставили неизбрисив траг у кинематографији тада велике Југославије, а затим и Србије. Мија Алексић, Павле Вуисић, Миодраг Петровић – Чкаља, Милан Срдоч, Мића Томић, Бата Стојковић, Зоран Радмиловић, Ружица Сокић, Петар Краљ, Столе Аранђеловић, Душан Почек, Мића Татић, Љуба Тадић, Бата Паскаљевић, Ратко Сарић, Бела Рохел Фрајнд – алиас Рахела Ферари, Живка Матић, Милан Пузић, Гута Добричанин, Властимир Ђуза Стоиљковић, Марко Николић, Јосиф Татић, Драган Николић, Милена Дравић, Бата Живојиновић, Јелена и Стево Жигон, Милош Жутић, Предраг Ејдус, Предраг Тасовац, Жика Миленковић, Миленко Заблаћански, Душан Голумбовски, Неда Арнерић, Радмила Савићевић, Драгомир Фелба, Ташко Начић, Душан Јанићијевић, Јован Јанићијевић Бурдуш, Бранислав Цига Јеринић, Миша Јанкетић, Никола и Славко Симић, Љубиша Самарџић, Драган Зарић, Павле Минчић, Данило Лазовић, Слободан Цица Перовић, Предраг Пепи Лаковић, Раде и Оливера Марковић, Гула Милосављевић, Драгомир Гидра Бојанић, Марко Тодоровић, Вељко Мандић, Слободан Алигрудић, Боро Беговић, Мира Ступица, Беким Фехмију, Соња Савић, Неда Спасојевић, Милорад Мандић Манда, Бора Тодоровић, Небојша Глоговац… Са посебним усхићењем се сјећамо ликова као што су: Валтер, Хер Жика, Шћепан Шћекић, Прле, бата Милашин, Кригер, Радован, Паја, Јаре, Ђенка, Шурда, Срећко Шојић, Јатаганац, Гига Моравац, Родољуб, Жута и сл.
Каква плејада врсних умјетника! Тешко је све набројати! Ово су само неки од њих, који нису са нама али живе у нама. Кроз њихове представе, филмове, серије, подсјетимо се, путем ТВ-а, њихових великих остварења, насмијемо се али и заплачемо с’ њима и због њих. Глумили су у разним филмским жанровима и били више него успјешни, у правом смислу те ријечи. Нису баш сви били професионално школовани за глумиште, а ипак су нас својим талентом и префињеним осјећајем за глуму, остављали без даха. Били су то људи који су предодређени за ову умјетност. Једноставно, такви су рођени. А тешко је тада, међу тим великанима било наћи своје мјесто под сунцем. Били су једни, једини и непоновљиви.
Имали су шмек за глуму, радили су то са лакоћом (бар се нама тако чини) и увијек смо им вјеровали. Док се од већине глумаца очекује да се држе сценарија и раде шта им се каже, поједини од њих су, ипак, некада радили онако како они хоће (импровизовали), одступајући од онога што редитељи кажу. И то је величина глумца.
А живјели су, неки од њих, животом боема и били препознатљиви по истанчаном укусу и интересовању и за остале сфере живота и рада, музику, ликовну умјетност и сл.
То најбоље знају они који су се дружили са њима.
Све ове глумачке величине, памтимо и памтићемо, због њихових бројних остварења и поистовјетити се са њима, кроз бројне улоге које су одиграли и ликове које су тумачили.
Нажалост, неки од њих су последње дане свог живота провели у биједи и сиромаштву.
Парадоксално!
Но, на срећу, у Србији је стасала и стасава нова генерација добрих и већ препознатљивих глумаца попут Војина Ћетковића, Слободе Мићаловић, Ненада Јездића, Гордана Кичића, Милоша Биковића, Ивана Босиљчића, Дејана Луткића, Андрије Милошевића, Ненада Окановића, Мине Лазаревић, Бранкице Себастијановић, Јелисавете Орашанин и многих других, која улива наду у свијетлу будућност српског глумишта.
Пише: Саша Боричић