Секулић
Након што је бизнисмен Драган Брковић јуче послије саслушања у Специјалном државном тужилаштву у вези кредита из Абу Даби фонда изјавио да се претходна Влада није бавила производњом, да је није интересовала ни производња, ни извоз, ни запошљавање, као и да је била шминкерска влада реаговала је бивша министарка економије Драгица Секулић која му је предлаже да се не бави политиком, већ да се сконцетрише на постојећи процес у тужилаштву.
“То је била више шминкерска влада која је политичком причом, а то су наравно гласачи и казнили. Нијесу литије биле због цркве већ због социјалног незадовољства, јер видите какав је извоз, како се живи, каква је запошљеност”, рекао је јуче Брковић.
Бивша министарка економије Драгица Секулић је реагујући на те тврдње казала да је запрепашћена тиме што “привредник” Брковић, добро познатог пословног реномеа, на вратима тужилаштва даје себи за право да коментарише рад Владе чији је члан била.
“Оно што ме радује је да о раду Владе дотични “привредник” има негативно мишљење, јер да је другачије, са тим бих већ имала проблем”, казала је у изјави за ЦдМ Секулић.
У вријеме владе чији сам члан била, додала је она, црногорска економија је све до почетка пандемије биљежила највише стопе раста.
“Дакле, наши привредници ширили су своје пословање, запошљавали више људи, боље их плаћали. За разлику од већине, Брковић на жалост није успијевао да постави на здраве основе своје бизнисе, а што најбоље знају радници – од Херцег Новог до Пљеваља”, тврди Секулић.
Према њеним ријечима политика претходне владе огледала се у досљедној примјени недискриминаторне и законите подршке привредницима.
“Као и од свих других и од “привредника” Брковића се очекивало само да савјесно користи додијељене државне ресурсе, уредно плаћа запослене, измирује дугове према повјериоцима, плати порезе држави, локалне таксе и накнаде, те да слободно задржи сав нето профит. С обзиром да то није био у стању да уради, предлажем му да се сада не бави политиком, већ да се сконцетрише на постојећи процес у тужилаштву”, закључила је Секулић у изјави за ЦдМ.
По налогу специјалне државне тужитељке Стојанке Радовић јуче је саслушан власник компаније Вектра Јакић Драган Брковић у вези са новцем који је његова фирма добила од кредита из Абу Даби фонда. Он је пред тужитељком негирао да је незаконито трошио новац из поменутог фонда, казао је да је његова фирма радила у складу са закон, те да посједује уредну документацију о утрошеном новцу која је заведена и у Инвестиционом развојном фонду.
Брковић је јуче дошао без адвоката јер сматра да за тим нема потребе, а након саслушања пуштен је на слободу.
Навео је да је ИРФ-у прије одобрења кредита достављена комплетна документација: фактуре, привремене ситуације, коначне ситуације, као и уплате из којих се види како су радили.
“Нема ту штете по државу, јер ИРФ има колетерал на опрему у износу од 5.200.000 еура. То је 100 одсто више него што смо добили кредита. Прву рату кредита вратили смо преко рачуна кћерке компаније. Имамо шест, седам компанија преко којих би могли да сервисирамо обавезу враћања кредита јер пелетара у Пљевљима производи 60.000 тона пелета који на тржишту вриједи 10 милиона еура. Међутим, нијесу дали ни да се та фабрика развије нити да крене пуним капацитетом”, казао је Брковић.
Специјално тужилаштво почетком 2019. године почело је да испитује да ли је било незаконитих радњи приликом додјеле и реализације 50 милиона америчких долара кредита које је Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе 2015. године добило из Абу Даби фонда за развој за подстицај развоја пољопривреде на сјеверу Црне Горе.
Споразум о дугорочном кредитирању црногорске пољопривреде у Уједињеним Арапским Емиратима са представницима Абу Даби фонда за развој потписали су тадашњи министар пољопривреде Петар Ивановић и предсједник Одбора директора црногорског Инвестиционо-развојног фонда Зоран Вукчевић.
Извиђај је покренут због подјеле 23 милиона долара, које је Министарство пољопривреде додијелило за девет црногорских фирми. Сумња се да су неке од њих, супротно уговору, новац из повољних кредита за које гарантује држава искористиле за неке друге намјене.
Према условима финансирања из Абу Даби фонда, било је прописано да износ кредита може да буде најмање милион, а највише три милиона долара, а новац је био предвиђен за намјенско трошење.
Услови кредита из арапског фонда на папиру су били веома повољни, са каматном стопом од 2,5 одсто, грејс периодом од четири године и роком отплате 17 година. Фирме су биле у обавези да поднесу пријаву са детаљно разрађеним пројектом и планом о трошењу новца.
Извор: ЦдМ