Бивша влада „економски тигар“: Минус државе и општина 461 милион евра

Пандемија вируса Ковид-19 и њен утицај на економске токове, у највећој мјери, опредијелила је кретање јавних финансија у 2020. години

Илустрација

Јавне финансије су у 2020. години забиљежиле дефицит од 461 милион еура, што је за 130 милиона више у односу на планирани, показују подаци Министарства финансија. Од тог износа минус државе је износио 422,6 милиона еура, док је минус општина био 38,5 милиона еура, пише Дан.

Пандемија вируса Ковид-19 и њен утицај на економске токове, у највећој мјери, опредијелила је кретање јавних финансија у 2020. години. Значајан пад јавних прихода узрокован падом економске активности и притисак на потрошњу усљед потребе додатног финансирања здравственог система, као и спровођење социо-економских мјера помоћи грађанима и привреди, резултирали су растом дефицита јавне потрошње на највећи ниво од стицања независности. Велики економски шок, у доброј мјери амортизован је коришћењем депозита пренесених из претходне године и додатним задужењем под повољним условима, чиме је одржана ликвидност буџета и у условима знатног пада наплате јавних прихода, чиме се обезбиједило редовно сервисирање буџетских обавеза”, пише у документу Анализа консолидоване јавне потрошње за 2020. годину.

Према подацима Министарства финансија, на чијем челу је Милојко Спајић, који је 4. децембра наслиједио Дарка Радуновића, јавни приходи лани су износили 1,869 милијарди еура или 43,7 одсто процијењеног бруто домаћег производа (БДП) од 4,279 милијарди и у односу на планиране мањи су за 69,4 милиона еура, док је у односу на 2019. годину наплата прихода мања за 282,2 милиона еура или 13,1 одсто као последица знатног смањења економске активности узроковане пандемијом, пише Дан.

“Јавна потрошња у 2020. години износила је 2,33 милијарде еура или 54,5 одсто БДП-а, и већа је за 60,6 милиона или 2,7 одсто у односу на планирану, док је у односу на претходну годину већа за 106,6 милиона еура или 4,8 одсто, првенствено усљед спровођења три пакета социо-економских мјера усмјерених на сузбијање негативних ефеката пандемије по грађане и привреду. Полазећи од кретања прихода и расхода, у 2020. години остварен је дефицит јавних финансија у износу од 461 милион или 10,8 одсто БДП-а, што је за 130 милиона или 39,3 одсто више у односу на планирани”, пише у анализи.

Када је у питању буџет државе, изворни приходи су износили 1,639 милијарди и били су за 65,8 милиона мањи у односу на планиране, односно 246 милиона или 13,1 одсто мање у односу на 2019. годину.

“Забиљежени пад прихода узрокован је, у највећој мјери, падом оствареног туристичког промета, те је највеће негативно одступање у односу на планирано забиљежено код: пореза на додату вриједност у износу од 86 милиона еура или 14 одсто, и акциза у износу од 16 милиона еура и ли 7,2 одсто. У односу на 2019. годину поменуте категорије прихода биљеже значајан пад у износу од 165,9 милиона еура или 23,9 одсто, односно 30,1 милион еура или 12,8 одсто као посљедица смањене економске активности узроковане пандемијом вируса корона”, навели су из МФ-а.

Издаци буџета у 2020. години износили су 2,061 милијарду или 48,2 одсто БДП-а, што је у односу на исти период претходне године више за 33,2 милиона еура или 1,6 одсто, док је у односу на планиране више за 20,9 милиона еура или један одсто.

У односу на 2019. годину, највећи раст забиљежен је код категорије резерве у износу од 92,1 милион еура или четири пута и то као резултат спровођења пакета мјера помоћи привреди и грађанима.

Због субвенција већи приходи од пореза на плате

Приходи по основу пореза и доприноса на зараде у 2020. години већи су за 44,2 милиона еура или 7,3 одсто у односу на планиране ребалансом буџета и поред пројектованог пада запослености од 5,5 одсто, што је резултат субвенционисања зарада за запослене у привредним гранама посебно погођеним мјерама за ограничавање обављања дјелатности у оквиру другог и трећег пакета економских мјера.

“У поређењу са 2019. годином, порези и доприноси на зараде биљеже пад у износу од 21,9 милиона еура или 3,3 одсто првенствено уељед пада прихода од доприноса за здравствено осигурање (као резултат смањења стопе за 2 п.п. од јула 2019. године), као и усљед одлагања наплате прихода по овом основу, као једне од мјера Владе усмјерене превасходно на очување радних мјеста у условима отежаног пословања узрокованог пандемијом”, појаснили су из МФ-а.

Изворни приходи буџета јединица локалне самоуправе у 2020. години износе 230,2 милиона и мањи су у односу на остварење у 2019. години за 36,2 милиона, док су у односу на планиране мањи за 3,5 милиона.

Локални приходи су, између осгалог, знатно смањени усљед предложеног сета мјера за ублажавање негативних утицаја пандемије, казали су из МФ-а.

“Издаци буџета локалне самоуправе у 2020. години износе 268,6 милиона, што је за 73,3 милиона више у односу на 2019. годину. У односу на план, издаци су већи за 39,8 милиона, првенствено због већег издвајања за капитални буџет”, прецизирано је у анализи.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest