Забрана уласка у Црну Гору само за путнике из Србије јесте трагикомична чињеница и јасна порука туристима из Србије да нису пожељни у Црној Гори. То је порука према којој треба да се одреде посебно туристички радници, угоститељи и мали привредници у Црној Гори, јер ће, уз грађане који не могу да посјете своје најближе, и уз посљедице по укупну економију Црне Горе, они претрпјети највећу штету.
Власт се очигледно утркује са Хрватима и Албанцима ко ће више непријатељства испољити према Србима и Србији, због чега највише испаштају грађани и економија Црне Горе. Не би нас зачудило ни да власт у Црној Гори уведе таксе од 100% на увоз робе из Србије и Републике Српске, по узору на Рамуша Харадинаја.
Умјесто да се Црна Гора угледа на Србију, искористи модел и позитиван темпо економског развоја Србије, и да прихвати више пута понуђену сарадњу, власт у Црној Гори води сулуду непријатељску политику према Србији. Док се у Србији отвара на стотине нових фабрика, и док се, рецимо, убрзано развија ИТ индустрија и извоз софтвера, у Црној Гори се, практично, све увози, ништа не производи, а економија ослања на сектор туризма и услуга, што је неодрживо.
С друге стране, у амбијенту прогона, дискриминације и репресије према свему што је српско у Црној Гори, треба нагласити, да није било помоћи и подршке од стране предсједника Србије, Александра Вучића, и Владе Србије, српска удружења и институције у Црној Гори биле би угашене, што би за посљедицу имало још већу асимилацију Срба у Црној Гори. Ниједна претходна власт у Србији није више помогла српска удружења која дјелују у Црној Гори од ове садашње власти у Србији, и то је чињеница коју нико не може оспорити. Охрабрују најаве да ће од стране Србије услиједити и друге мјере подршке за Србе из Црне Горе, имајући у виду да су они у Црној Гори брутално дискриминисани и лишени основних права.
Упоредо са прогоном државотворне и једине канонске Српске православне цркве у Црној Гори, и српског народа у Црној Гори, упоредо са хапшењем владика, вјерника и српске омладине, забраном литија и бацањем сузавца, спроводи се и прогон лидера Демократског фронта као политичких представника Срба.
Није случајно што је на Апелационом суду заказано рочиште у монтираном предмету за државни удар баш за 23. јун, дакле у периоду расписивања избора, гдје су на удару заробљеног правосуђа Андрија Мандић и Милан Кнежевић. То говори да режим Демократски фронт сматра својим најозбиљнијим противником. Милан Кнежевић јесте засигурно најпрогоњенији политичар у Европи, и то због својих политичких ставова, због праведне борбе за истину, и због тога што је политички представник Срба. Врхунац репресије и прогона достигнут је у чињеници да је на њега припреман атентат, о чему су надлежни органи и јавност обавијештени са релевантних адреса.
Представници ЕУ и међународне заједнице су ваљда свјесни чињенице да предстојећи избори у Црној Гори не могу бити регуларни, уколико се не пречисти бирачки списак, и ако се не обезбиједи његова строга контрола. Режим је претходних година у бирачки списак Црне Горе уписао преко 130.000 лица без основа, од којих извјесно многи и не постоје, да би онда преко својих активиста, са лажним исправама, организовао гласање умјесто тих лица, што се коначно мора прекинути и спријечити.
Увјерени смо да се режим дебело прерачунао, и да ће му се обити о главу покушај да угаси Српску православну цркву и православље у Црној Гори. Вјерујућем народу је јасно да то, што би ова власт да прави, не би била црква већ партијска секта. Због тога и многи, који су досад гласали за ову власт, ријешени су да јој откажу послушност и повјерење, што су литије јасно показале. Ако Предрагу Бошковићу, Милутину Симовић, Душку Марковићу и Милу Ђукановићу ништа није свето, па ни Црква, вјерујућем народу јесте, због чега ће морати да се десе политичке промјене и смјена ове лоповске власти у Црној Гори, која би још и да отима светиње и гаси православље.
ВЛАДИСЛАВ БОЈОВИЋ, ДИРЕКТОР УДРУЖЕЊА CАРАДЊА ЗА БУДУЋНОСТ – ЦРНА ГОРА – СРБИЈА – РЕПУБЛИКА СРПСКА, И ФУНКЦИОНЕР ДЕМОКРАТСКОГ ФРОНТА