Бошњак: Хитно раскинути све корупционашке концесионе уговоре

Министарство финансија још није саопштило износ јавног дуга на крају јуна, иако је ранијих година то најчешће рађено почетком августа.

Нову Владу Црне Горе, највећи изазов чека у области економије. Наслиједиће највећи државни дуг од 3,7 милијарди еvра, што је чак 90 одсто БДП, а дочекаће је и драстичан пад јавних прихода, као и броја запослених, због корона-кризе.

Најпогођенији туризам, због пандемије коронавируса, у јулу и августу, биљежи пад од око 90 одсто, иако су Владине пројекције ишле до 40.

„Бруто домаћи производ Црне Горе пао је у другом кварталу ове године за 20,2 одсто, саопштила је раније Управа за статистику Монстат.

У каквом стању актуелна Влада оставља јавне финансије новој, те који су неопходни корацију који се морају што прије предузети како би се ублажиле последице, за наш портал коментарише посланица Бранка Бошњак.

„Власт се ужурбано труди да остави што празнију касу и да што више „загорча“ полазну позицију новој власти. Ових дана се штанцују уговори за стално, нагомилава администрација, спроводе тендери, плаћају наводне неизмирене обавезе тајкунима блиским власти, који су вјероватно само паравани односно позајмљена имена за фирме одлазећих властодржаца, каже Бошњак.

Bošnjak
Бранка Бошњак

Зато је неопходно, наглашава она,  одмах по преузимању власти сачинити дубинску анализу финансијског, економског и социјалног стања у Црној Гори.

„Плашим се да је стање много теже, него што показују званичне бројке и фризирана статистика Монстата. Фактички смо у банкроту. Буџетски приходи не могу да покрију значајан дио текућих расхода, било да су у питању плате, пензије или социјална давања. Каса је празна. Кредитне обавезе огромне и оне до краја године а и оне које нас чекају у следећој години. Корона је допринијела да број незапослених сваким даном све више расте. Поједини сектори, не само туризам, већ и пољопривреда, индустрија и укупни реални сектор су у паду. Број банкротираних фирми расте. Ликвидност предузећа слаба. Све је више правних и физичких лица који не могу да сервисирају своје кредитне обавезе“, упозорава Бошњак.

Према њеним ријечима, подршка Владе угроженима била је симболична и једнократна.

„Извјесно је да ће тешко бити одржати и овакво, прилично лоше социјално стање. Подршка међународних финансијских институција и ЕУ Црној Гори је симболична у поређењу са подршком чланицама ЕУ, каже наш саговорник.

Зато су, истиче она, пред новом Владом огромне обавезе.

„Треба синхронизовано радити у више праваца. Неопходно је извршити репрограмирање кредитних обавеза и попут других држава тражити отпис дуга. То је пракса са многим државама које се налазе у незавидној ситуацију. Мора се затражити помоћ од ЕУ и узети оно што нам припада као земљи која је у фази приступања, како се не би угрозио социјални статус грађана. Неопходна је хитна подршка здравој привреди. Мора се извршити ревизуја приватизација и уговора склопљених на штету државе. Потребно је примијенити нову економску политику, значајно сузбити корупцију и сиву економију, повећати ефикасност предузећа, а са друге стране смањити све расходе које нису у функцији социјалног статуса и развоја. Треба основати развојну банку, агробанку, фонд за развој Црне Горе. Храбро ући у нови инвестициони циклус, кренути у процес реиндустриализације, смањити огромни паразитски држави апарат, завршити капиталне инфраструктурне објекте уз подршку ЕУ и сардњом са земљама са региона. Енергетика и зелене технологије треба да буду најважнији ресурс развоја“, оцјењује Бошњак.

Даље, каже да је неопходно раскинути корупционашке концесионе уговоре, посебно оне за изградњу обновљивих извора енергије.

„За ово нам треба компетентна, знавена, визионарска Влада са поштеним, стручним и искусним, доказаним појединцима који ће одговорно и пожртвовано радити у јавном интересу. Знање је примарно, јер то је ресурс над ресурсима и зато хитно треба основати Институт за развој Црне Горе и окупити сву домаћу и памет из наше дијаспоре, а све у циљу економског препорода Црне Горе“, закључила је Бошњак.

Министарство финансија још није саопштило износ јавног дуга на крају јуна, иако је ранијих година то најчешће рађено почетком августа.

ИН4С

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest