„Врсни“ теолог Живковић декламује како Светосавско дјеловање Српске цркве у Црној Гори, „има најмање утемељења у Христу, исконској вјери и божијим заповјестима“, те да је од „свог окупационог устоличења у Црној Гори 1920-те године једина и искључива мисија ове цркве је била посрбљавање Црногораца“
И данас, када православни хришћани славе рођење Богомладенца Исуса Христа и шаљу поруке љубави, мира и добре воље, човјек који је због „особености“ свог карактера од утемељивача Либералног савеза Славка Перовића добио назив „Твор од Котора“, одлучио је да се огласи.
Уз опаску да православни Божић „и није прави дан да се о овоме пише“, те да он као агностик који „комуницира са богом директно, без “његових” самозваних представника на земљи“ можда и није права особа да о томе пише, ипак се „усудио“ да, баш на овај дан и са својим свјетоназорима“ – напише неколико ријечи.
А тих неколико ријечи било је довољно да открије сво незнање, малициозност и одсуство стида „заборављеног аса“ наше политичке сцене.
„Врсни“ теолог Живковић декламује како Светосавско дјеловање Српске цркве у Црној Гори, „има најмање утемељења у Христу, исконској вјери и божијим заповјетима“, те да је од „свог окупационог устоличења у Црној Гори 1920-те године једина и искључива мисија ове цркве је била посрбљавање Црногораца“. Каже и да је СПЦ окретала Црногорце против своје земље, историје, предака и народа.
Живковић „запажа“ и да СПЦ „умјесто љубави сије мржњу, умјесто свјетлости, шири мрак, негирајући постојање Црногораца као народа и свега црногорског“, те да прави вјерници (иако би било занимљиво да весели Мико објасни откуд он зна шта је прави вјерник) „примјећују да овакво дјеловање има најмање упоришта у изворном црквеном и вјерском учењу“.
Вјера није више оно што је била – “истрајност у жељи да будеш бољи човјек”, већ жеља да понизиш и сатреш свога ближњега, „поентира“ которски „патриота“.
Ишчуђава се Живковић како се „нововјерници клањају, клече, на поду лежећи моле, поповима руке љубе и за крст пливају у сред студени“, уз неистину да „никада у својој историји њихови преци нијесу радили“.
И данас када некога чујем да у заносу почиње причу… “ја као хришћанин и вјерник …”, одмах знам да имам посла са будалом. Нећу више дужити, имао сам потребу баш данас да срочим неколико ријечи о овоме, јер ће можда још неко препознати све ово о чему сам писао. Наздравље Божић свим православцима који се не идентификују са овима које данас поменух.“.
Потреба агностика, а нарочито богобораца, да уређују вјерска питања – дошла је „главе“ режиму Мила Ђукановића. На Живковићеву срећу, овакви ставови њему не могу нанијети озбиљнију штету. Није на власти, а углед и лично достојанство изгубио је онда када се сврстао на страну актуелног предсједника Црне Горе, кога је својевремено оптужио да је покушао да ликвидира не само њега, него и чланове његове породице, и који га је назвао – морално-политичком проститутком
ИН4С