Посланица ДФ-а Јелена Божовић поставила је питање за Министра вањских послова Ранка Кривокапића, када ће Влада Црне Горе повући одлуку о протјеривању амбасадора Републике Србије Владимира Божовића. У свом маниру, министар Кривокапић је одговорио да „не можете укидање државе славити, а у тој држави бити амбасадор“.
“ Амбасадор Божовић мора поштовати Црну Гору. Разлог је да не можете укидање државе славити, а у тој држави бити амбасадор… Амбасадор да је био 100 пута Црногорац, а мислим да у неким ситуацијама није био мали Црногорац, ово је принцип. Ко год да је био Влада, морала је то да уради”, казао је он.
Посланица Божовић, је након одговора министра реаговала, истичући да и даље сматра да је одлука погрешна и да ће ДФ, као и до сада тражити да се она преиспита.
„Подсјећам да смо у протеклом периоду више пута позивали и претходну владу да укине одлуку о протјеривању амбасадора Божовића, али се и претходна влада понашала као владе ДПС-а што се тиче допломатије. Све оно што су радиле владе ДПС-а, нажалост, радила је и Влада која је дошла након 30. августа, па смо умјесто дисконтинуитета имали наставак Ђукановићеве политике. То нажалост имамо и данас, у овој влади, гдје дипломатију воде они који су поражени 30. августа, Ђорђе Радуловић и Ранко Кривокапић.
Надам се да ваш став о Великој скупштини Српског народа није став Владе, јер сте показали да и по другим важним питањима имате супротне ставове“, казала је Божовић.
Она наглашава да су нетачне тврдње да је Подгоричка скупштина нелегитимна.
„Велика скупштина српског народа 1918. представља најдемократскији израз народне воље за који је до тада Црна Гора знала. Та скупштина је представљала израз вишевјековних тежњи нашег народа за уједињењем. Тако велики чин као што је уједињење је природно дошао након једног величанственог догађаја, а то је ослобођење у Првом свјетском рату. Након одлуке Подгоричке скупштине настала је једна велика држава која је трајала до Другог свјетског рата, што је још једна потврда да одлуке скупштине нису биле нелегитимне и нелегалне. Ту државу је подржавала је огромна већина грађана Црне Горе, она је била међународно призната а одлуке Подгоричке скупштине потврђене су само двије године касније на Консулту народа 28. Новембра 1920., који је подржан уз сагласност Владе краља Николе I у егзилу под контролом великих сила савезница. Грађани Црне Горе изјаснили су се да Црна Гора буде саставни дио југословенске заједнице. То су чињенице све остало је релативно“, тврди она.
Божовић истиче да што се тиче критике на рачун Србије за потез из 2008. године, потпуно је разумљиво и очекивано, да свака држава реагује на тај начин. посебно уврједљиво је то што је Црна Гора признала тзв. државу Косово и то противно вољи 85 % грађана Црне Горе, како је тада саопштио бивши премијер Душко Марковић.
„То се зове директно мијешање у унутрашње ствари неке државе, та мрља је и даље остала на образу Црне Горе! Ми из ДФ очекујемо да се најзад заврше ове вјештачки изазване свађе са Србијом које је претежно подстрекивао бивши режим у Црној Гори и да ћемо ускоро имати односе какви треба да буду између двије најближе државе, и једног истог народа. Надамо се да ће и ова посјета премијера Абазовића Србији бити на фону отопљавања односа иако, као што видимо, у влади и у новој парламентарној већини која je подржава постоје они којима су Србија, српски народ и СПЦ трн у оку“, закључује Божовић.