Посланица СДП-а Драгиња Вуксановић питала је министарку Братић да ли ће Влада и њен ресор „радити на гушењу и гашењу Факултета за црногорски језик или ће га признати као битну научну установу“
Министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић одговара данас у Скупштини на питања која се односе на њен ресор.
Прво питање министарки је поставио посланик Демократског фронта Дејан Ђуровић.
“Докле се стигло са измјеном наставног плана и програма за основно и средње образовање којим би се вратили у обавезну литературу писци који су били уклоњени: Десанка Максимовић, Меша Селимовић, Алекса Шантић и на крају Петар II Петровић Његош”, питао је Ђуровић.
”Разлози из којих су уклоњени из школске лектире су више него јасни”, одговорила је Братић, додајући да се у петом разреду чита Десанка Максимовић и пјесме ”Стрепња” и ”Пјесма мојој баци”. Такође, се чита ”Дервиш и смрт” Меше Селимовића.
“И поред компјутера и поред смарт телефона, и даље се чита и читаће се Бранко Ћопић”, истакла је Братић.
Додаје да планирају да у наредном периоду изврше ревизију више предметних програма.
Посланица СДП-а Драгиња Вуксановић питала је министарку Братић да ли ће Влада и њен ресор „радити на гушењу и гашењу Факултета за црногорски језик или ће га признати као битну научну установу“.
Братић је одговарајући на питање рекла да прије свега мора исправити посланицу Станковић-Вуксановић јер „говор и језик нису исто“ као што је то навела посланица СДП-а.
„Уважена посланице Вуксановић Станковић, говор и језик нису исто. То се учи на првим часовима језика и лингвистике. Овим не негирам постојање црногорског језика већ указујем на фактичку материјалну грешку у Вашем обраћању. А да није било тог српског хегемонистичког језика, Ви не бисте тако лијепо цитирали ‘завођење за Голеш планину’ односно – српску народну епику. Влада је та која може једина донијети акт о основању или укидању овога или било којег факултета“, рекла је Братић.
Све обавезе према Факултету за црногорски језик су измирене у складу са законом, истакла је Братић.
Студенти ФЦЈК не треба да страхују да ће њихово студирање бити прекинуто
Вуксановић Станковић је тражила од Братић да јој одговори да ли признаје црногорску нацију и језик.
„Одговорите ми да ли ви, као жена четник, као што сте изјавили, признајете црногорску нацију и језик“, питала је Вуксановић Станковић.
Братић је одговорила да то нису допунска питања и да због тога сматра да не треба да одговара на та питања.
Братић је, одговарајући на питање посланика Социјалдемократа Дамира Шеховића, истакла да неће донијети одлуку о гашењу ФЦЈК и још једном истакла да тај акт једино може донијети Влада.
Казала је да је прича о гашењу политичка прича и „бабске приче“.
„Признајем и волим Црну Гору“, истакла је Братић.
Посланица ДПС-а Александра Вуковић питала министарку Братић да ли је упозната са радом и доприносом ФЦЈК.
„Сматрате ли, као универзитетска професорка, да је ова установа одговорила задатку Владе која је основала, да развија и учвршћује црногорски идентитет, са посебним акцентом унапређење монтенегристике као његове важне карике? Хоће ли се новим Законом о високом образовању или на који други начин утицати измјену статуса ФЦЈК?”, питала је Вуковић.
Министарка Братић истакла је да Министарство просвјете, науке, културе и спорта има изричито афирмативан став према развијању црногорског идентитета.
„Међутим кад сагледамо неке примјере издаваштва ФЦЈК морамо се запитати у којој мјери су они корисни, рецимо збирка колумни Милорада Никчевића. Не можемо а да се не запитамо на који начин то треба да буде схваћено као учвршћивање црногорског националног идентитета посебно ако узмемо у обзир да су колумне господина Никчевића често пуне спорнех и шовинистичких идеја. Једна од таквих је да је блаженопочивши митрополит Амфилохије „накалемио светосавље као облих српског нацифашизма“. Реците ми како ово допуноси мултиетичности, праведној и доброј Црној Гори, рекла је она.
Такође, истакла је да поред свих могућих аутора који су се бавили Његошевим дјелима ту се налази Савић Марковић Штедимлија, у најмању руку споран аутор.
“ Он је као што вам је познато он је заговорник тезе о тзв. „црвеној Хрватској“ и сарадник најзлогласнијег усташког режима у тзв. Независној Хрватској, коју је Факултет за црногорски језик објавио 2015. године“, истакла је Братић.