Вјештак саобраћајне и машинске струке Горан Чарапић каже за „Дан“ да је на основу своје тридесетогодишње праксе закључио да до кобног исхода у саобраћају у већини случајева доводи неприлагођена брзина
На црногорским путевима је у години на измаку страдало 55 особа, од којих чак 29 животне доби до 35 година, саопштио је за „Дан“ помоћник начелника за безбједност саобраћаја Марко Радусиновић. Ови подаци се односе на период од 1. јануара до 28. децембра године на измаку. Као најчешћи узрок саобраћајних незгода струка је означила људски фактор, а преостала два – пут и возило – ријетко се наводе као узроци удеса. Дугогодишњи судски вјештак из области саобраћајне и машинске струке доц. др Горан Чарапић рекао је у разговору за „Дан“ да је кроз своју тридесетогодишњу праксу установио да је неприлагођена брзина у већини случајева узрок кобног исхода у саобраћају.
– Основни узрок настанка саобраћајних удеса је брзина неприлагођена карактеристикама пута по којем се возила крећу, односно брзина, знатно већа од прописане одређеном саобраћајном сигнализацијом – истакао је Чарапић.
Како је додао, чест узрок удеса је и недозвољено претицање на мјестима гдје су на коловозу означене пуне линије, али и употреба мобилних телефона током вожње.
– Код нас је то доста занемарљиво и не води се статистика у том правцу. У одређеном броју саобраћајних незгода, гдје долази до тежих посљедица, ни ми као вјештаци не можемо да утврдимо узрок настанка саобраћајне незгоде, већ само констатујемо да је дошло до преласка возила из једне у другу коловозну траку због неког разлога, али га ми не можемо утврдити на основу расположивих списа или материјалних трагова. У том случају кажемо да је у питању неки субјективни фактор, а тај субјективни фактор јесте реаговање возача на управљач, а то може бити у неком тренутку и употреба мобилног телефона или неког другог уређаја – појаснио је Чарапић.
Нема санкција за возаче електричних тротинета
Чарапић сматра да је пријеко потребно дефинисање електричних тротинета кроз законске регулативе. Подсјећа да се у Беранама догодила саобраћајка у којој је страдало малољетно лице које је возило електрични тротинет и да су честе незгоде у Подгорици које до сада, срећом, нијесу имале теже посљедице.
– Електрични тротинети нијесу дефинисани ниједним законским прописом, иако представљају велику потенцијалну опасност у саобраћају. Могу да развијају брзине 30, 40 па до 70 км/х. Ту нема ограничења, њиме може да управља дијете од 10 или седам година, човјек од 50 или 80 година, може га возити особа у алкохолисаном стању, можете бити у било којем дијелу саобраћајнице – и не подлијежете санкцијама – указао је Чарапић, уз напомену да се кренуло у регулисање тог сегмента.
Навео је податак да је у Великој Британији забрањена употреба тротинета, јер су у Лондону представљали највећу опасност у саобраћају, а у једном дану у акцији надлежних служби одузето је 700 тротинета.
То су, како истиче, основни узроци саобраћајних незгода, посебно оних са тешким посљедицама, тј. са великим материјалним штетама, повријеђеним лицима и смртним посљедицама.
– Данас се на нашим путевима возе новија возила, релативно савремене производње, са добрим вучно-брзинским карактеристикама, што младе људе неријетко „подстиче“ да њихове перформансе тестирају на нашим путевима, који су слаби или једноставно нијесу адекватни за коришћење таквих аутомобила – објашњава Чарапић у разговору за наше новине.
Посебно наглашава вожњу мотоцикла, као врло моћног превозног средства, којима обично управљају млађи људи.
– Они у врло кратким интервалима, у неколико секунди, развијају брзине и до 100 км/х, а за пет-шест секунди и до 200 км/х. Дакле, то је оно када имате добро средство – мотоцикл, а немате услове да користите возило са таквим перформансама. Током минулог љета је било доста саобраћајних несрећа, посебно на Приморју, у којима су страдали мотоциклисти – казао је Чарапић.
Осврнуо се и на пјешаке као учеснике у саобраћају, констатујући да није мали број удеса у којима су управо они страдали.
– У току досадашњег рада могао сам установити да пјешаци често неопрезно прелазе преко коловоза на мјестима гдје нема обиљежених пјешачких прелаза. Тада за возаче представљају изненадну, неочекивану препреку, коју у датим условима не могу да избјегну и тада долази до страдања пјешака. Ми нисмо навикли на казне које би се изрицале пјешацима, а то би било врло значајно. Дешава се да прелазе коловозе и на булеварима гдје су пробијене заштитне жичане ограде – указао је Чарапић.