ЦДТ поднио иницијативу Уставном суду о одлагању локалних избора

Центар за демократску транзицију (ЦДТ) је данас Уставном суду поднио иницијативу за оцјену уставности измјена Закона о локалној самоуправи (ЗЛС) које се тичу одлагања локалних избора.

Фото: Цдм

Позивају Уставни суд да у хитном року покрене одговарајуће процедуре и да се што прије изјасни о њиховој иницијативи.

“Измјене ЗЛС нијесу усклађене са другим законима у правном систему Црне Горе, а нарочито је важна неусклађеност са Законом о избору одборника и посланика (ЗИОП) који представља закон више правне снаге. Ове промјене су, поред неусклађености са законима, у супротности и са чланом 91 Устава Црне Горе којим се регулише хијерархија правних аката, односно прецизира који се акти усвајају квалификованим већинама. Овим измјенама су прекршени и међународни изборни стандарди и међународни правни оквир који прокламују редовно одржавање изборних процеса осим у изузетним, ванредним, ситуацијама”, казала је Биљана Паповић, замјеница извршног директора ЦДТ-а.

Како је додала, измјене ЗЛС су послужиле као основ предсједнику Црне Горе да без навођења ваљаних разлога одложи изборне процесе у већем броју црногорских општина.

“Предсједник је, наиме, измијенио сопствену одлуку о одржавању избора и изборе заказао у новом, одложеном термину за 23. октобар. На тај начин је поступио супротно члану 14 став 2 ЗОИП којим је прописано да од дана расписивања избора до одржавања избора одборника, односно посланика не може протећи мање од 60 ни више од 100 дана. Овакво поступање предсједника Ђукановића нарочито забрињава када имамо на уму да је у децембру 2021. године, покушај неке друге парламентарне већине да на сличан начин одложи изборе назвао “опструкцијом демократије и опструкцијом изборног процеса”. Овај начин ђеловања Предсједника и Скупштине Црне Горе доводи до опасног преседана тј. незаконитог одлагања избора без ваљаног разлога, који даље може да значи да свака парламентарна већина, којој то буде политички интерес, може одлагати локалне изборе онако како јој се прохтије”, истиче Паповић.

Према њеним ријечима, након оваквог схватања демократије и правног поретка од стране Предсједника и Скупштине, остао је Уставни суд као посљедња одбрана права и демократских принципа.

“Зато још једном апелујемо на Уставни суд да нашу иницијативу што прије стави на дневни ред и да спроведе транспарентан поступак изјашњавања о њој”, поручује Паповић.

Извор: цдм

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest