Цркве на Светом Стефану, које су 1960. године национализоване супротно члану 11 тада важећег Закона о национализацији, од августа 2019. у приватној су својини акционарског друштва (АД) „Свети Стефан хотели”, одлуком Скупштине акционара „Будванске ривијере”. Из Хотелске групе „Будванска ривијера” за „Дан” су казали да од 26. августа прошле године нијесу носиоци права својине на имовину у Светом Стефану и Милочеру, коју чине хотели „Свети Стефан” и „Милочер” са припадајућим земљиштем.
„Предметна имовина је одлуком Скупштине акционара овог Друштва пренијета у својину акционарског друштва „Свети Стефан хотели” у поступку реструктурирања Друштва, по моделу одвајање уз оснивање новог друштва, а сходно годишњем Плану приватизације Владе“, одговорили су за „Дан” из тог акционарског друштва.
Документација државних институција, до које је дошао „Дан”, показује да је „Будванска ривијера” до марта 2010. године имала само право коришћења ове имовине, уписане у листу непокретности 750 КО Свети Стефан, да би након доношења рјешења будванског катастра постала својина тог акционарског друштва.
Цркве на овом простору постале су друштвена својина рјешењем о национализацији Народног одбора Општине Будва из септембра 1960. године, које се позивало на Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта (иако тај пропис није дозвољавао национализацију цркава и манастира јер је чланом 11 тог закона било прописано да вјерски објекти не могу бити предмет национализације).
Међутим, у рјешењу о национализацији, између осталих објеката на Светом Стефану, побројане су и три цркве, док је једна срушена, да би на њеном мјесту био саграђен луксузни казино, а све позивајући се и на одлуку Извршног вијећа Народне скупштине Народне Републике Црне Горе број 3251 од 22. јула 1960. године, којом је утврђено да је Свети Стефан са Милочером насеље градског карактера и одређен његов ужи грађевински рејон.
Одлуком Дирекције за некретнине – Подручне јединице Будва број 954-104-У-263/01 од 20. јуна 2001. године, у катастарски операт за КО Свети Стефан, три цркве су уписане као државна својина Републике Црне Горе у „Б” листу непокретности, с правом коришћења дотадашњих корисника, док је у „Г” листу непокретности уписан терет „Морско добро” на већем броју парцела.
Потом је ХТП „Будванска ривијера” 8. маја 2009. године поднијела захтјев будванском катастру за промјену уписа права на непокретностима – више десетина хектара најексклузивнијих катастарских парцела на територији општине Будва које су биле уписане као власништво државе Црне Горе, јер се радило о добрима од општедруштвеног значаја, на којем је АД „Будванска ривијера” имала само право коришћења. У периоду од маја 2009. године, када је донијето основно рјешење будванског катастра, до марта 2010., донесено је више допунских рјешења, којима су десетине хектара најексклузивнијег земљишта у Црној Гори преведени из државне својине у својину акционарског друштва, пише „Дан“.
Између осталих непокретности, трећом допуном рјешења 1151/09-3 од 25.3.2010. године у својину и капитал овог акционарског друштва уписује се цјелокупно острво Свети Стефан, са свим објектима и земљиштем, па и са црквама Светог Стефана, Преноса Моштију Светог Стефана и Преображења Господњег, док је нешто касније, у својину и капитал овог акционарског друштва и у његов капитал ушла и обновљена Црква Светог Александра Невског, односно Црква Рођење Пресвете Богородице.
Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је за „Дан” да примјер светостефанских храмова „и њихова полувјековна голгота и правно распеће до наших дана” јасно показује да о светињи истинску бригу једино може да води Црква, а не држава. Истакао је да је поратна власт у правном смислу „брутално отуђила” храмове од Митрополије, а један порушила да би се, како је рекао, преко њега поставила кафанска башта са погледом на море.
„У току реконструкције града-хотела прије десетак година су остатке те полупорушене и сакривене светиње радници користили као клозет. Имам у својој архиви фотографије на којима се види људски измет у унутрашњости храма. Пронађено је касније неко средње рјешење, па је тај храм, на упорни и енергични захтјев Паштровића и осталих вјерника из Будве, Петровца и Црне Горе обновљен“, рекао је Џомић за „Дан”, наводећи да је кратак пут од друштвене својине до привредног друштва у јавној или приватној својини.
Поручује да данас, када се говори о проблематичним и спорним одредбама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, непрестано треба имати на памети светостефанске храмове у правном смислу.
„Јер су они најбољи показатељ судбине православних храмова и манастира, али и римокатоличких катедрала и исламских џамија у својини државе. Све што кажем за светостефанске храмове важи и за џамију у Пљевљима која је претворена у одјељење за наплату електричне енергије. И ту џамију под хитно треба вратити Исламској заједници, а струју нека наплаћују на другом мјесту“, закључио је Џомић.
Управљали својином, па постали њени власници
У рјешењу које потписује тадашња начелница будванског катастра Мирјана Маровић, имовина на Светом Стефану, коју је до тог датума држава Црна Гора, као титулар права својине, препустила на коришћење и управљање, али без права располагања, акционарском друштву „Будванска ривијера”, од 25. марта 2010. године у катастру непокретности је заведена као пуна својина овог акционарског друштва, без обзира што се ради о морској обали и морском добру и споменику културе, који сходно законским прописима не могу бити у приватној својини и у промету.
„Поступајући по поднесеном захтјеву, овај орган је извршио увид у евиденцију катастра непокретности и утврдио да су наведене парцеле од првог уписа биле уписане на физичка лица по основу наслеђа, те да су све промјене везане за предметне непокретности биле по основу наслеђивања и купопродаје, а да је упис права „коришћења” на истом као грађевинском земљишту уписан као рецидив друштвене својине“, наводи се у образложењу рјешења Мирјане Маровић.
Извор: Дан