“Потенцијал за катастрофу је стваран”, пише у једном документу који се, 10 година прије смрти Јосипа Броза Тита, бавио поститовском Југославијом.
„Ако банке не продуже заостале кредите, и не дају нове, Југославија ће сигурно запасти у проблем, међутим, и са тим су пред њом тешка времена.“
Ово, између осталог, пише у једном од документа ЦИА-е још из седамдесетих година прошлог вијека, којим је заправо, америчка обавјештајна агенција предвиђела распад СФРЈ и крвави грађански рат.
“Потенцијал за катастрофу је стваран”, пише у једном документу који се, 10 година прије смрти Јосипа Броза Тита, бавио поститовском Југославијом.
Овђе се наводи могућност да Хрвати затраже оставке Едварда Кардеља и Крсте Црвенковског, а затим крену путем сецесије која би се могла спријечити једино војном акцијом под вођством спрских и црногорских генерала.
“Доведе ли се то до екстремног закључка, то би могло да значи грађански рат”, наводи се у документима ЦИА.
Прогнозе америчких обавјештајаца су се и обистиниле, додуше тек нешто више од деценију пошто је Тито преминуо.
У документима са које су скинуте ознаке тајности заведено је и да ће послије Титове смрти “остати само војска”.
Словенија и Хрватска, закључак је, су знатно богатије од других ђелова Југославије и наглашавају тежње ка независности. За Хрватску се, у рјечнику на крају једног документа, наводи да је је готово хиљаду година била под управом Беча и Будимпеште, с тим што је Далмација имала другачију историју, односно била земља пирата, трговаца и дугогодишња колонија Венеције.
“Космполилтскији Далматинци не дијеле тако снажно милитантни национализам остатка Хрватске па су између два свјетска рата били склонији прогласити Србе победницима и гарантом независности од несловенске доминације”, наводи се у списима ЦИА.
Десет година прије него што је Тито умро, америчка тајна обавјештајна агенција указује на “снаге које су децентрализовале политичку власт и контролу Југославије више него у било којем другом комунистичком друштву”. Овђе се поставља питање “хоће ли те снаге подрити централизам у Југославији” и закључује “да изглед посттитовске стабилности неће постати јасан још неко вријеме”.
“У сваком случају, карактер Југославије се мијења, а посљедице евентуалног резултата све су важније за Југословене, Русе и Запад”, пише у уводу једног документа у коме се цитира изјава црногорског комунисте и дисидента Милована Ђиласа о могућности совјетске интервенције у Југославији.
Угрожен “посттитоистички” систем
Колико је Југославија у вријеме Хладног рата била интересантна Американцима говори и документ који се упоредо бави економским и политичким стањем.
“Југословенски независни комунистички режим улази у један од најнеизвјеснијих периода од раскида са совјетским блоком 1948. Лоше економско вођење, погоршање кредитне ситуације, дубоко посађене етничке тензије и недорасло политичко вођство озбиљно угрожавају поститотистички систем владања “, наводи се.
Као два велика проблема са којим се суочава Југославија означени су успоравање економског раста и поновно појављивање етничких разлика које се најозбиљније виде у захтјевима албанске мањине. Ипак, као највећи проблем означена је слабост националних лидера послије Тита.
“Запад ће помоћи Југославији кроз текуће проблеме са 1,3 милијарде долара од влада и још 1,2 милијарде од међународних финансијских институција. Ако то буде праћена ефектнијим мјерама стабилизације, помоћи ће Београду да 1983. избјегне финансијску кризу. Трајна финансијска помоћ би демонстрирала западну подршку независности Југославије и могла би да доведе до рационалније домаће политике “, заведено је у документима ЦИА.
Извор: Aloonline.me