Дубоко у џунглама Мексика и Гватемале, на полуострво Јукатан, налазе се мистериозни храмови и пирамиде древних Маја. Док је Европа још увек била необразована и “мрачна”, ови људи су цртали мапе неба, испитивали и бележили сазвежђа, развили писмо и били прави господари математике. О њиховој научној напредности говори и невероватна архитектонска умешност јер су са невероватним степеном прецизности изградили велелепне градове и грађевине које и данас фасцинирају и остављају без текста. А још више када се сазна да су изграђене без познавања точка и без било какве металне алатке!
Маје су најпознатија и једна од најстаријих цивилизација на просторима Јужне Америке. Порекло им сеже у време око 2600. године пре нове ере, а колевка њихове цивилизација је полуострво Јукатан. Постали су познати око 250. године н.е. када су се доселили у данашњи јужни Мексико.
Маје су развиле астрономију, календарски систем и хијероглифе. Познате су и по врхунски украшеној церемонијалној архитектури која је своје врхунце досегла у храмовима-пирамидама, палатама и опсерваторијама. Били су, такође, и врло вешти земљорадници који су, крчећи тропске шуме у областима које су биле сиромашне водом, градили подземне бунаре у којима се скупљала најдрагоценија течност које није било довољно.
Око 300. године п.н.е. Маје су у свом друштвеном уређењу успоставиле систем хијерархије, са владавином племства и краљева али је њихова цивилизација почела да опада око 900. године н.е. када су Маје са југа, из још увек непознатих разлога, напустиле своје градове. Када су Маје са севера биле интегрисане у друштво Толтека, династије Маја су нестале, иако су неки периферни центри наставили да се развијају све до доласка Шпанаца почетком 16. века. А познато је да је са доласком конквистадора Јужна Америка постала европска “златна кока” али и поприште сукоба цивилизација у коме је једна окрутношћу преобратила “дивљаке” у “цивилизацију”… Која је вековима пре њих и писала и рачунала и зидала до тада невиђено.
Култура Маја простирала се на готово 1000 км2, а своју огромну „империју“ Маје су називале „Краљевство Велике Змије“. Најпознатији градови Маја су Паленке, Тикал, Тулум, Чичен Ица, Копан и Уxмал. Ипак један град је надмашио све остале. Чичен Ица је била врхунац архитектуре Маја и лепотом својих грађевина и раскошним рељефима засенила је све остале градове. А и величином јер се простирала на невероватних 3,5км2!
Најбоље очуване грађевине цивилизације Маја налазе се у Чичен Ици. Град је основан у 6. веку и био је познат као “град храмова” јер је, као и већина градова древних Маја, град пре свега био светилиште. У њему су живели свештеници и племство а пољопривредници су живели изван комплекса града. У њега су долазили само у време светковина и верских обреда који су се одржавали у велелепним храмовима. У којима је умела тада да потече и крв… Јер Маје су у својим обредима приносиле и жртве божанствима. Европљани су се још у време откривања нових цивилизација “преко баре” чудом чудили тим “обредима” заборављајући нека “цивилизована” средњевековна европска… Касније је и Холивуд ове верске ритуале извртао и користио да ове древне јужноамеричке цивилизације прикаже као опасне, што није ни мало тачно.
У Чичен Ици били су развијени трговина и школство, а научници су пронашли доказе да је град био напуштен у 10. веку, што се подудара са раније утврђеним чињеницама да су Маје у овом периоду мистериозно одлучиле да напусте своје велелепне градове.
Једна од теорија која је покушала да објасни ову необичну појаву била је прилично логична – недовољно обрадиве земље. Па су се тако појавила објашњења да су се Маје масовно селиле када се обрадива земља коју су користили толико испостила да је постајала јалова. Има логике… Али где су отишли, и даље је мистерија.
Рекли смо већ да је Чичен Ица најрепрезентативнији примерак архитектуре Маја и њен врхунац па ћемо представити и неке од најпознатијих грађевина.
„Храм ратника“ и суседни „Храм јагуара“ иако у рушевинама грађевине су које заиста завређују све поштовање јер су најлепше и најинспиративније у читавом комплексу Чичен Ице. Поред ових храмова је и невероватна пирамида Ел Кастиљо, највиша грађевина у граду. Висока је 24 м али није њена висина то што импонује већ знање које у сваком свом камену “носи”! Наиме, Ел Кастиљо је заправо велики сунчев календар и врхунац знања које су Маје имале о астрономији, а које су конкретизовале изградњом ове пирамиде.
Јер сваки од 91 степеника колико води до врха је нека врста пута ка небу кроз читаву годину. Питате се сада како? Свакога дана сенка сунца пада на другу степеницу па је Ел Цастилло заправо НАЈВЕЋИ КАЛЕНДАР НА СВЕТУ! Тако су Маје захваљујући њему редовно сејале када је за то било право време. Паметно, зар не? Поготову за цивилизацију која није знала шта је точак!
Овде свакако вреди поставити питање да ли постоји веза између египатских, кинеских и америчких пирамида, или је овај геометријски облик сам по себи наметнуо ову форму као вид грађевинског решења.
Јужно од Ел Кастиља налази се необична округла зграда позната као Ел Каракол. То је била џиновска астрономска опсерваторија са масовном куполом и мноштвом прозора на њој кроз које су се видела одређена сазвежђа. Дакле, код Маја ништа није било случајно!
Древне Маје су биле и одлични спортисти па су градили и посебне терене за „игру лоптом“ која је била најпопуларнија спортска игра на читавом јужноамеричком континенту. Велико игралиште у Чичен Ици је највеће у Мексику и дугачко је 168 м а широко 70 м. Ова игралишта су постојала у готово сваком граду Маја и прилично подсећају на данашње фудбалске терене.
Али са ипак мало другачијом игром… На свакој страни терена били су камени обручи, а игру коју су Маје играле најбоље бисмо описали као мешавину данашње кошарке и фудбала. Игра се играла тврдом гуменом лоптом, играло се у тимовима, наравно један тим против другог, а оно што је нарочито занимљиво за начин игре било је то што су играчи за задржавање лопте у игри смели да користе све делове тела, осим руку. Поен је постизан када би лопта прошла кроз обруч. Занимљиво и необично.
А још је занимљивије и интересантније откриће археолога које је потврдило да ова игра није била баш само “забавна” јер је капитен губитничког тима заиста и “губио” нешто… Живот.
Источно од највећих рушевина у Чичен Ици налази се мрачни подземни свет који су Маје називале Каноте. То су дубоки базени које је направила вода пролазећи кроз мекано кречњачко земљиште. Пошто је растресито земљиште задржавало мале количине воде на површини, ови подземни бунари били су од виталног значаја за живот и опстанак града.