Цијене нафте на свјетском тржишту пале су у уторак након што су слаби економски показатељи у Кини обновили страхове да би свијет могла погодити рецесија
Цијена нафтног индекса Брент пала је 73 цента и износила 94,37 долара по барелу, док је цијена америчког WТИ индекса склизнула 44 цента на 88,97 доалра по барелу.
Кинеска централна банка смањила је каматне стопе на кредите како би оживјела потражњу, јер је економија неочекивано успорила у јулу, с фабричким и малопродајним активностима које су се нашле под притиском због кинеске политике нулте епидемије КОВИД-а и кризе на тржишту некретнина.
Очекује се да ће се кинески извоз нафтних деривата опоравити у августу на скоро годишњи рекорд, након што је Пекинг издао додатне квоте.
Улагачи су такође пратили разговоре о оживљавању иранског нуклеарног споразума из 2015. године.
„Више нафте могло би доћи на тржиште ако Иран и Сједињене Америчке Државе (САД) прихвате понуду Европске уније (ЕУ), којом би се укинуле санкције на извоз иранске нафте“, сматрају аналитичари.
Званичник ЕУ је казао да је Иран у понедјељак одговорио на „коначни“ нацрт текста ЕУ за спашавање нуклеарног споразума, не наводећи детаље.
Ирански министар вањских послова позвао је САД да покажу флексибилност у рјешавању три преостала питања.
У САД-у ће укупна производња у главним америчким базенима нафте из шкриљаца порасти на више од девет милиона барела дневно у септембру, што је највећи ниво од марта 2020. године, објавила је америчка Управа за енергетске информације (ЕИА) у своме извјештају о продуктивности у понедјељак.