Хљеб и млијеко су, након Хрватске наскупљи у Црној Гори, а једино је свињски бут у Црној Гори јефтинији у односу на регион
Цијене основних животнних намирница порасле су, како у Црној Гори тако и у региону. Портал Нова.рс упоредио је цијене у свим државама бивше Југославије. Према њиховој рачуници, Хрватска је шампион, а основне животне немиринице у тој држави су скупље у односу на остатак региона.
Хљеб и млијеко су, након Хрватске наскупљи у Црној Гори, а једино је свињски бут у Црној Гори јефтинији у односу на регион.
Ниским цијенама не може се похвалити ни Црна Гора. Наиме, пола килограма бијелог хљеба кошта 94 динара, а скупље је и млијеко, за које је потребно издвојити 140 динара по литру. Просјечна цијена брашна иста је као у Србији – 80 динара, али је шећер скупљи, те у просјеку кошта око 128 динара. Ситуација није другачија ни када је у питању уље, које кошта око 245 динара по литру.
У односу на Србију јефтинији је свињски бут, који кошта око 470 динара по килограму.
Цијене основних животних намирница – бијелог хлеба, дуготрајног млијека од 2,8 одсто масти, брашна Т-400 и Т-500, шећера, сунцокретовог уља и свињског бута у Србији су замрзнуте од новембра прошле године, а контролисана је и цијена бијелог „Сава“ хљеба, која је од новембра претрпјела једну корекцију. Упоредили смо цијене основних намирница у Србији и региону и на први поглед дјелује да се Срби могу похвалити најповољнијим цијенама. Ипак, када се сагледају зараде, испостави се да Срби ипак не могу да купе више од комшија – плате су мање само у Босни и Херцеговини.
У Србији су цијене основних животних намирница на истом нивоу на ком су биле у новембру, а неће се мијењати до краја јула, осим уколико Влада Србије не одлучи да још једном, по трећи пут, продужи ову Уредбу.
Донедавно је цијена бијелог „сава“ хљеба од пола килограма износила 46 динара, али је прије око мјесец и по дана повећана, те сада износи 49, а продавци не смију да је повећавају. Када су у питању остали основни производи, они се налазе на истом нивоу на ком су били у новембру 2021. године, када је Уредба ступила на снагу, тако да варирају од продавнице до продавнице. Ипак, просјечна цијена млијека од 2,8 одсто мљечне масти износи око 110 динара, док је за килограм брашна Т-400 и Т-500 потребно издвојити у просеку 80 динара.
Килограм шећера кошта око 88 динара, а уље, које представља једну од намирница која је прије замрзавања цијена највише поскупљела, може се пронаћи у продавницама по просјечној цијени од 200 динара. Једина врста меса која је обухваћена Уредбом, свињски бут, кошта 600 динара по килограму.
Босна и Херцеговина
Цијене готово свих основних животних намирница знатно су више у сусједној Босни и Херцеговини.
Тако векна бијелог хљеба кошта 90 динара, док литар млијека кошта 108 динара. Када су у питању брашно и шећер, за килограм ових производа потребно је издвојити 96, односно 132 динара. Нешто је скупље и уље, које у просјеку кошта 210 динара.
Килограм свињског бута кошта исто колико и у Србији – 600 динара.
Сјеверна Македонија
У Сјеверној Македонији за бијели хлеб потрошачи издвајају нешто више новца него ми – 59 динара, али је млијеко јефтиније и кошта, у просјеку, 100 динара. Јефтиније је и брашно, које кошта око 70 динара по килограму, али је шећер скупљи, те се он у продавницама може пронаћи по просјечној цијени од 115 динара.
Литар уља потрошачи у Северној Македонији плаћају око 230, а килограм свињског бута око 650 динара.
Хрватска
Од свих држава у региону, Хрватска је „шампион“ када је у питању цијена хљеба. Тако потрошачи за векну бијелог хљеба, од пола килограма, издвајају око 135 динара. За литар дуготрајног млијека Хрвати плаћају око 133 динара. Што се тиче брашна и шећера, килограм ових намирница кошта око 125, односно око 100 динара.
И сунцокретово уље знатно је скупље у Хрватској него у Србији, те кошта скоро 300 динара по литру.
За килограм свињског бута потрошачи издвајају у просеку 900 динара.