Црна Гора представила Други добровољни национални извјештај о циљевима одрживог развоја

Црна Гора је у оквиру Политичког форума на високом нивоу за одрживи развој (ХЛПФ) представила Други добровољни национални извјештај (ДНИ): Црна Гора и циљеви одрживог развоја 2016-2021. Форум се одржава сваке године под покровитељством Економско-социјалног савјета Уједињених нација, чија је чланица Црна Гора у периоду 2020-2022. године.

На овогодишњем форуму своје Добровољне националне извјештаје представиле су 44 чланице Уједињених нација (Швајцарска, Луксембург, Холандија, Италија, Грчка, Андора, Уједињени Арапски Емирати, Пакистан и Шри ланка и др). Национални добровољни извјештаји су прилика да чланице УН-а као потписнице Агенде за одрживи развој 2030 (Агенда 2030) прикажу прогрес у реализацији 17 циљева одрживог развоја.

Шефица делегације Црне Горе, министарка екологије просторног планирања и урбанизма Ана Новаковић Ђуровић је у уводном излагању указала да након шест година од спровођења Агенде 2030, кроз свој национални стратешки документ, Црна Гора по први пут представља реални пресјек стања у оквиру 17 циљева одрживог развоја. Извјештај показује да је напредак постигнут, али и упозорава на бројне изазове са којима се морамо суочити као појединци, заједнице и државе у постизању циљева одрживог развоја. Упркос тренутној глобалној кризи изазваној пандемијом КОВИД 19, истакла је да Агенда 2030 представља наш најбољи путоказ за будућност.

Након излагања шефице делегације приказана је видео презентација цјелокупног процеса израде Извјештаја, укључивања свих актера као и пресјек стања по циљевима, са нагласком на циљеве који су ове године били у фокусу (4 образовање, 5 роднаравноправност, 14 и 15 биодивезитет мора и копна, 17 партнерства за циљеве, као и циљ 1 сиромаштво).

У оквиру сегмента питања и одговора за све земље које представљају извјештаје, Црној Гори су питања поставиле Босна и Херцеговина, Сјеверна Македонија и Република Чешка, а питања су се односила на институционално уређење политике одрживог развоја, финансирање за одрживи развој и недостатке статистичких података.

У одговорима на питања Новаковић Ђуровић је указала да је Црна Гора политику одрживог развоја издигла у центру извршне власти те да Национални савјет за одрживи развој треба да има кључну координациону улогу у спровођењу ове политике, док се на пољу финансирања за одрживи развој ради на усклађивању програмског буџетирања и циљева одрживог развоја, те да је Фонд за убрзани развој Црне Горе, такође, прилика да се ово питање унаприједи. У односу на недостатак података указала је на неопходност развијања истих у будуће, уз јачања званичног и административног статистичког сиситема. У оквиру исте сесије на интересовање НВО сектора у вези са планираним корацима у дијелу спровођења циљева за одрживи развој и учешћа цивилног сектора у том процесу, Новаковић Ђуровић је указала да је Извјештај рађен у сарадњи са невладиним сектором, те да су њихови оригинални коментари на циљеве интегрисани у документ.

“Црна Гора мора да одговори на идентификоване изазове и да дјелује брзо. Имајући то на уму, потребно је да се сви усредсредимо на захтијеван посао који је пред нама, вјерујући да ћемо 2030. године моћи са поносом извијестити о великим успјесима у постизању циљева одрживог развоја”, закључила је Новаковић Ђуровић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest