РАСТ ЈАВНОГ ДУГА ОКО 93 ОДСТО, ПОВЕЋАЊЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ И СИРОМАШТВА
Црна Гора у огледалу ММФ: Највећи пад економије у региону, биће дуг и тежак опоравак.
Прогноза ММФ слична оној Свјетске банке.
Црногорска економија ће у овој години ослабити 12 одсто, наведено је анализи Међународног монетарног фонда (ММФ) о стању свјетске економије под насловом “Дуг и тежак успон” коју су јуче објавили на свом сајту.
Црна Гора ће и, према новом извјештају ММФ-а, имати највећи пад економије у региону и други највећи пад у Европи, након Шпаније гдје се очекује смањење БДП-а од 12,1 одсто
То је слична процјена као и прошлонедјељна Свјетске банке која очекује пад бруто – домаћег производа (БДП) у Црној Гори од 12,4 одсто, што потврђује да је црногорска влада у јуну значајно оманула када је прогнозирала пад за само 6,8 одсто.
ММФ није навео очекивање о расту јавног дуга у Црној Гори, већ ће то саопштити у накнадној студији, док је Свјетска банка прогнозирала да ће он на крају године износити 93 одсто БДП-а.
Графика
Графикафото: Јаков Милатовић
Недавна анализа Свјетске банке предвиђа за Црну Гору “најдубљу рецесију у посљедњих неколико деценија”
ММФ је у априлу прогнозирао пад црногорског бруто домаћег производа (БДП) од девет одсто, уз тадашње очекивање да ће од јула бити могуће туристичке посјете.
Највећи пад у региону
Црна Гора ће и, према новом извјештају ММФ-а, имати највећи пад економије у региону и други највећи пад на европском континенту након Шпаније гдје се очекује смањење БДП-а од 12,1 одсто.
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефлацију, односно пад потрошачких цијена за 0,4 одсто
Према очекивањима ММФ-а, Хрватска ће имати пад од девет одсто, Албанија и Косово од по 7,5 одсто, Босна и Херцеговина од 6,5, Сјеверна Македонија са 5,4 одсто, док ће најмањи пад економије у региону имати Србија 2,5 одсто.
Наредне године ММФ очекује раст економије у Црној Гори од 5,5 одсто, а у 2025. години од три одсто, што значи да ће опоравак економије ићи много спорије и да ће бити потребне године да би се вратила на ниво из 2019. године.
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефлацију, односно пад потрошачких цијена за 0,4 одсто. Од сусједних земаља дефлацију ће имати и Босна и Херцеговина од 0,8 одсто док ће друге комшијске земље имати благу инфлацију – Сјеверна Македонија од један одсто, Албанија 1,2 одсто, Косова од 1,5 одсто а у Србији 1,6 одсто.
Дефицит
ММФ очекује да ће Црна Гора ове године имати дефицит текућег рачуна од 14,2 одсто.
Текући рачун је сума трговинског биланса (извоз роба и услуга умањен за увоз), нето прихода из иностранства и нето текућих трансфера.
Овај дефицит је мањи него протеклих година јер је 2019. износио 15,2 одсто, 2018, 17 одсто, 2017, 16,1 одсто…
Црна Гора има значајан пад увоза због смањење потрошње у туризму као и мањег обима инвестиција наручито на дионици ауто-пута.
ММФ очекује да ће глобална рецесија, коју је изазвала пандемија коронавируса, бити слабија него што је прогнозирао у априлу, највише захваљујући расту економије у Кини од 1,9 одсто.
Пројекција ММФ за свјетску економију и по континентима
Пројекција ММФ за свјетску економију и по континентимафото: ММФ
Сада прогнозирају да ће свјетски БДП у овој години пасти за 4,4 одсто, док је њихова прогноза из априла предвиђала пад од 5,2 одсто.
Црногорски БДП је прошле године износио 4,9 милијарди, што значи да би, према овој процјени, пао на 4,3 милијарде еура. Садашњи јавни дуг је око 3,7 милијарди еура, што значи да уз овакав пад и додатна задужења за исплату текућих расхода до краја године прелази 90 одсто БДП-а.
Анализа Свјетске банке од прошле седмице предвиђа за Црну Гору “најдубљу рецесију у посљедњих неколико деценија”.
“Те макро рањивости прелазе у значајне микро рањивости са мање радних мјеста, падом прихода, растућим сиромаштвом и социјалним утицајем на дјецу и породице”, сматрају у СБ, процјењујући да ће се стопа сиромаштва повећати на 20,4 одсто у овој години.