На данашњи дан умро владика Данило, оснивач династије Петровић

Вријеме читања 2 минута

На данашњи дан, 11. јануара 1735. у манастиру Подмаине умро Данило Шћепчевић Његош, оснивач династије Петровић-Његош.

Фото: Wikipedia

Данило Шћепчевић Његош рођен је 1670. на Његушима.
Био је цетињски митрополит, обновитељ Цетињског манастира, зачетник борбе за ослобођење Црне Горе од османлијске власти, оснивач црногорске династије Петровић – Његош и био први црногорски владар који је обновио везе са руским царским двором.

Прошао је кроз турбулентне и битне моменте, од турског заробљеништва преко истраге потурица у Црној Гори до народног устанка против Истанбула и врхунца на Царевом Лазу.

Млади Данило је био, још као петнаестогодишњак свједок битке на Вртијељци 1685. године.

Будући владика Данило је посвједочио и још један страховити догађај, тешку превару Млечана из 1692. године. Пошто су Црногорци претходно прихватили повратак млетачке власти у њихове крајеве с циљем борбе против Турака, у чему су побијеђени а Венецијанци и њихов вођа Ђовани Антоније Болица се повукли, Венецијанци су тајно минирали највећу црногорску светињу и потпуно је сравнили са земљом.

Цетињски манастир је био најстарији објекат Цетиња, кога је основао још средњовјековни великан Иван Црнојевић 1484. године, а и за сам пораз и црногорско страдање окривљени су Млечићи. Уништавање црногорског националног и вјерског симбола, мјесто гдје су се окупљали не само Црногорци, већ и Брђани, па 1680 чак и Приморци који су били подријеђени сасвим другој држави; светиње која је претходно била претворена у млетачну касарну и центар њихових гувернадура за Црну Гору, је имало за циљ превару примирја с Турцима и елиминацију главне препреке у продору римокатоличке вјере на црногорске просторе, програмом који је установљен још 1638. године од стране Конгрегације за пропаганду вјере у Риму. Ово је отворило пут неповјерењу не само муслиманима, већ и католицима, и отјерало будућег владику Данила у стопостотну учвршћеност у искључиво православној вјери.

Данило Шћепчевић се још као младић замонашио и отишао врло рано од своје куће на учење путем Светог Саве у монашком миру.

Данило Шћепчевић, нови изабраник Патријарха српскога, је као двадесетседмогодишњак изабран 1697. године за новог вјерског поглавара српске православне Цетињске митрополије, што је био битна прекретница у српској националној историји и један од неколико битних догађаја ових крајева који су означили турбулентни период великога Бечкога рата у јеку сукоба између Османлија и Венецијанаца.

Владика Данило је изградио врло близак однос са патријархом Арсенијем Чарнојевићем.

Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровић – Његоша, која је Црном Гором управљала више од два вијека и дала подстрек цјелокупном организовању и националној борби српскога народа који је живио под Турцима и која је успјела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања самосталне црногорске државности.

Његов знатно каснији наследник, владика пјесник духа Петар II Петровић Његош, је опјевао владику Данила – „сирак тужни без нигђе никога“, у свом врхунском дјелу „Горски вијенац“, који представља врхунац српске књижевности и данас.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest