Изгледа многи не желе да се сећају солидарности Србије након катастрофалног земљотреса који је 15.априла 1979.године погодио Црну Гору. Многи ће сада рећи па докле више причати о томе, али с обзиром на чињеницу да се упорно та солидарност жели заборавити никада није довољно причати о томе. Никада Србија није тражила захвалност, али је тражила поштовање, а ево смо сведоци како јој враћамо.
Наиме , када је катастрофални земљотрес погодио Црну Гору, тог кобног априлског дана, епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 км од обале. У овом земљотресу 101 особа је изгубила живот у Црној Гори. Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља. Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дјечије заштите, 240 школских објеката. Посебно су страдали културно-историјски споменици, који су се налазили у најугроженијем приморском појасу. Велике штете су биле на путној мрежи – оштећено је око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева. Требало је све то обновити.
Народ који живи у Србији се увек поистовећивао са народом у Црној Гори, одувек се сматрало да смо исти народ, братски. Тако да су грађани Србије, братски притекли у помоћ. Сваки запослени у Србији је од 1979.године па све до 1993.издвајао 0,50 % од своје плате, у данашњој валути око 2 евра, за помоћ Црној Гори у обнови после земљотреса.
Месечно је та помоћ износила, у данашњој вредности, око шест милиона евра, а на годишњем око 72 милина евра. Простом математиком долазимо до цифре од 1.080 000 000, преко милијарду евра које је народ Србије поклонио Црној Гори за период од 15 година колико је трајало одбијање од плата запослених.
Сведоци смо сви, како последњих деценија Црна Гора враћа Србији, показује захвалност на неки чудан начин, антисрпском пропагандом и сталним забијањем ножа у леђа, од признања Косова*, па све тако редом, до најновијих затварања граница са Србијом. По заслузи, нема шта. Ипак је важније здравље грађана, што свакако нико не спори, али зашто онда шаљемо организовано нашу децу, наше студенте у заражену Србију. Ипак то није политичка одлука, већ само брига за здравље грађана Црне Горе, а то што су студенти отишли тамо, па то је ипак њихов избор. Црна Гора је демократска земља, не брани својим грађанима да имају право избора.