Чувари традиције КУД „Лим“

Културно умјетничко друштво “Лим “ из Берана основано је 2010. године на Светог Саву. Oве године прослављају значајан јубилеј који ће, ако све буде по плану, прославити организовањем великог концерта. Планирају да на концерту окупе пријатеље из земље и региона  које су стекли за десет година свог постојања.

“Ово је прилика да се захвалимо публици која нас подржава већ десет година, да им пружимо   два сата уживања у традиционалним играма, тј. у оном дијелу наше културе која често неправедно бива заборављена, да оживимо оно што смо и што је дио наше традиције. То је и прилика да публику подсјетимо да смо препознати, не само као КУД који се бави игром и пјесмом, већ и као културни радници који се баве хуманитарним радом, што нам причињава велико задовољство. Осим игре и пјесме наш подмладак учимо и стварним вриједностима, да буду хумани и добри људи. У протеклих десет година смо на различите адресе уплатили преко 18 000 евра. Приоритет су нам дјеца која су обољела од рака. Највећа награда нам је кад успијемо да помогнемо њиховом излечењу”, каже за портал “Поглед”, специјалиста васпитач за традиционалне игре на магистарским студијама за етнокореологију на Универзитету „Гоце Делчев“ у Шипу, хаџи  Милисав Тмушић. Такође, неколико пута су организовали наступ и донирали средства за изгрању Храма Светог Симеона Мироточивог који се гради у Беранама.

КУД “Лим“  је , подсјећа Тмушић, било два пута једини представник Црне Горе  на великој европској смотри Срба региона и дијаспоре, једном  у Нишу, а други пут  у Београду.

“У Београду смо наступали у Сава центру,што се може сматрати круном наших наступа на просторима бивше Југославије. Сам осјећај наступа на тој сцени је неописив”, додаје он.

Чланови овог КУД-а били су учесници у формирању највећег кола на свијету, 2015. у Новом Саду, када се правило коло за Гиниса. Учествовало је преко 12 000 играча из 290 културно-умјетничких друштава из 11 земаља.

Оно чиме се у овом КУД-у поносе је и учешће у емисији Шљивик, коју реализује РТС.

“Имали смо ту част да у Беранама ми организујемо аудицију за емисију Шљивик. Екипа РТС-а је била десетак дана у Беранама. Потрудили смо се да наш град представимо у најбољем свјетлу, представимо знаменитости Берана, обиђемо наша села. Ми се у оквиру нашег друштва бавимо и научно-истраживачким радом, обиласком терена Горњег и Доњег Полимља, прије свега територије Васојевића, што нам је помогло да будемо добар домаћин емисији Шљивик”, казао је Тмушић.

Он наглашава да су разговори са старим људима основа њихових истраживања. Од њих сазнају и од заборава чувају игре, пјесме и народне обичаје овог краја. Нада се да ће прикупљени материјал помоћи будућим генерацијама да упознају своје коријене.

“Пикупили смо значајан материјал који је обрађен. То значи да су записани кораци, да неке будуће генерације и стручни људи који се буду бавили овим послом пренесу знања играчима и да се то на сцени примијени и види. Бавећи се истраживачким радом ми смо се фокусирали на територију Васојевића, тако да имамо три кореографије са ових простора. Једна је свадбени обичај у младиној кући, у којој приказујемо долазак сватова по младу, обичаје које потом слиједе, игре и пјесме које се изводе. Имамо кореографију „И на радост и на жалост” која је два пута освојила 1. мјесто за изворни приказ кореографије на великом фестивалу у Новом Саду 2012. и 2014. године. У тој кореографији се говори о довођењу младе у нови дом, спремање и одлазак у рат њеног супруга, његова смрт и доношење кући, гдје смо приказали и тај погребни обичај у којем је заступљена тужба и лелек. Припремили смо и нову кореографију „Старе игре из Васојевића“, које су записане захваљујући  казивачима из Горњег Полимља из Андријевице и из села Трешњева, Коњуха и Забрђа. Ову кореографију ћемо премијерно представити на концерту поводом десет година нашег постојања, за кад припремамо и обраду старих изворних пјесама, које се могу и даље чути кад су сабори и нека већа окупљања”, казао је Тмушић.

 Што се тиче броја чланова, ово друштво их, по ријечима Тмушића, има довољно. Број варира из године у годину. Некада их је мање, некад више, важно је да интересовање за фолклор постоји. “Чињеница је да све више људи напушта нашу општину и одлази одавде тражећи боље услове за живот. Нас има довољно да друштво може да опстане. Већ неколико година нас ангажују за свадбе и весеља. Посебно нам је драго да никада нисмо на свадбама наступали са кореографијом, него бисмо увијек ушли у салу и након пар минута наше игре народ би устајао. Тако да то није била кореографија, него народно коло у ком би сви гости са свадбе учествовали. То је један веома лијеп осјећај”, истиче Тмушић.

У вријеме када су и кореографије најчешће скинуте са интернета и копиране, ми у овом друштву држимо до тога да испоштујемо кореографе и њихов рад.

“Све наше кореографије су плаћене, плаћени су људи који су те кореографије нашли на терену и одрадили их, тј. стилски и сценски их уобличили. Имали смо три кореографа са територије Србије, а што се тиче кореографија са територије Васојевића, то радим ја, јер ми је то струка”,каже он.

 Као и другим културно-умјетничким друштвима, највећи проблем им представља набављање костима и ношњи.

“Уз помоћ ријетких спонзора и родитеља наших чланова, за ових десет година успјели смо да наш фундус ношњи доведемо на неки пристојан ниво. Није лако бавити се овим послом. Три године смо организовали фестивал фолклора у Беранама под називом „Васојевићки сједник“, такође све из личних средстава. Окупили смо близу 300 играча са територије Србије, Републике Српске и Македоније. Због недостатка средстава и помоћи, нисмо могли наставити организовање овог фестивала”, каже Тмушић.

Из овог друштва поручују да ће наставити да раде на очувању традиције и пружању помоћи онима којима је помоћ потребна, као што су то  и до сада чинили .

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest